Времеплов - 9. децембар

Умро je 9. децембарa 1910. године. Експериментатор и крчилац нових путева, написао неколико песама које представљају највиша остварења српског романтизма...
Лаза Костић (1841-1910), најзанимљивија и најистакнутија песничка личност друге половине 19. века у Србији. По времену у коме је живио и стварао. Костић је романтичар, али је многим својим остварењима постао претеча модерног певања 20. века. Рођен у богатој грађанској породици, материјално обезбеђен, могао је да се посвети читању и учењу, тако да је за своје време био један од најобразованијих српских писаца, полиглота и ерудита. Као доктор права, службовао је у Новом Саду и био блиски сарадник Светозара Милетића и политички веома активан у покрету Омладине српске. Због своје политичке делатности прогањан је и хапшен од аустријских власти. Неколико година живи у Србији као гимназијски професор, а затим одлази у Црну Гору на позив кнеза Николе, где остаје седам година.
Знао је више језика: грчки, латински, енглески, енглески, немачки, француски, руски, мађарски. У оригиналу је читао античке писце, као и најистакнутије писце европских књижевности и филозофије. Зато га је одликовала широка књижевна култура, велика ерудиција, дијалектички ум.