Времеплов - 29. децембар

Рођен је 29. децембра 1921. године, писац, члан Српске академије наука и уметности, први председник Савезне Републике Југославије, учесник Народноослободилачког рата од 1941. Из политичког живота изопштен је кад је у мају 1968. јавно проговорио о прогонима Срба на Косову и Метохији. За председника Југославије изабран је 15. јуна 1992, али му је Савезна скупштина изгласала неповерење 2. јуна 1993, пре истека мандата, уз недоказану оптужбу да је прекршио Устав.
Првим романом, "Далеко је сунце", објављеним 1951, представио се као писац страсно заинтересован за револуцију у њеном хуманом, сложеном виду. У литературу је на велика врата ушао романом "Корени", у којем је - описујући село и прве изданке грађанства обреновићевске Србије - испољио моћан таленат за понирање у најдубље слојеве људске психе.

Умро је 29. децембра 1835. године, гуслар и песник, Србин из Босне, "Хомер српске епске књижевности". Слеп од осме године, рано је почео да уз гусле ствара прелепе песме о борбама за ослобођење од Турака, крстарећи балканским крајевима од Темишвара до Скадра, од Бањалуке до Смедерева. Прикључио се 1809. Првом српском устанку и постао "песник буне".
После слома устанка 1813, прешао је у Срем и настанио се у селу Грк (садашње Вишњићево), у којем је остао до смрти. У Срему је 1815. упознао Вука Караџића, који је записао многе његове песме, укључујући "Почетак буне на дахије", "Бој на Мишару", "Кнез Иво Кнежевић", "Смрт Марка Краљевића".
На слици споменик Филипу Вишњићу у Крушевцу