Месец | Дан у месецу | ||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
јануар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
фебруар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
март | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
април | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
мај | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
јун | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
јул | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
август | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
септембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
октобар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
новембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
децембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Обележена 202. годишњица ослобођења Београдске вароши у Првом српском устанку. У име града Београда цвеће је на споменик Карађорђу положио Зоран Алимпић.
"Овај датум је веома значајан за историју Београда, јер представља ослобођење престонице после вишевековног робовања под Турцима и обнову српске државности, а Карађорђе и његови устаници направили су подвиг освајањем Београдске тврђаве", рекао је Алимпић који је у име града Београда положио цвеће на споменик Карађорђу.
Цвеће су на споменик Карађорђу на Светосавском тргу положили и представници Задужбинског друштва "Први српски устанак".
Мали подсетник
Карађорђе Петровић је одмах по почетку устанка кренуо на Београд, али је тек две и по године касније успео да га заузме, 12. децембра 1806. године. Са свега 35 топова и напречац скупљеном војском, више умешношћу појединаца, 13. децембра 1806. године освојена је Београдска варош.
Најхрабрије чете Милоја Петровића Конде и Узун Мирка Апостоловића прешли су зидине између Видин и Сава капије, побили стражу и отворили врата устаницима. У исто време Васа Чарапић, командант Грочанске нахије, извршио је јуриш на Стамбол капију после чега је заузета варош. Сам Васа Чарапић је том приликом погинуо. По броју ангажованих снага и по значају, тај подухват представља највећу битку у Првом српском устанку.
Устаници су у вароши затекли велики ратни плен, а Турци су се затворили у градску тврђаву на Калемегдану. Београдски заповедник Сулејман-паша није могао дуго да издржи опсаду, па је почетком јануара 1807. године заузета и београдска тврђава.
У борби за ослобођење Београда учествовало је дванаест хиљада устаника и добровољаца.
Београд су Срби држали све до слома устанка, 1813. године и за то време град је био престоница устаничке Србије. Ослобађање Београдске вароши од Турака догодило се на Светог Андрију Првозваног, што ће постати крсна слава династије Карађорђевић.
Пре 135 година, 12. децембра 1873. године, у Србији је уведен динар као новчана јединица, на иницијативу тадашњег министра финансија Чедомиља Мијатовића.
Од злата су ковани комади од 20 и 10 динара, а сребрни су били од пет, два, један и пола динара.
Увођењем динара отклоњен је монетарни хаос и дотадашња употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира...
Иначе, баш министар Мијатовић предложио је да се, ради наставка традиције средњовековне државе, која је имала новац под тим називом, поново уведе динар, чиме је одбачен предлог да се валута назове „србљак".
РТВ
Ауторска права Радио Оаза 2025