Времеплов - 6. новембар

Парастосом погинулим припадницима Зворничке и Шековачке бригаде ВРС испред централног спомен-обележја у Зворнику јуче је обележена петнаестогодишњица злочина који су починили Насер Орић и његови војници над 121 српским борцем и цивилом на Глођанском брду, месту највећег страдања на подручју зворничке општине.
Парастос је служио архијерејски намесник зворнички протојереј ставрофор Видоје Лукић, а цвеће и венце на споменик положили су родбина, саборци и пријатељи. Председник Борачке организације Зворника Драган Милошевић истакао је да за злочин на Глођанском брду нико није оптужен, „иако постоје необориви докази за масакр који су учинили припадници Армије БиХ”. „За овај злочин нико још није одговарао ни пред Тужилаштвом БиХ ни пред Тужилаштвом РС. Борачка организација ће инсистирати да одговарају сви који су починили злочине над српским народом од 1992. до 1995. године”, истакао је Милошевић.

Рођен је 6. новембра 1787. године, језички и правописни реформатор, једна од најзнаменитијих личности српске културе, творац новог правописа и књижевног језика, генијални самоук који је направио одлучан преокрет у српској литератури - она је од његовог времена добила изразито народно и национално обележје. На "Књижевном договору" српских и хрватских културних радника у Бечу 1850. допустио је да штокавски дијалект српског народног језика постане јединствен књижевни језик оба народа, што је вероватно његова животна грешка, али је у време узлета идеје братства јужнословенских народа било веома тешко предвидети последице такве широкогрудости. Основну писменост учио је у селу код рођака трговца, потом у школи у Лозници и у манастиру Троноша. У Првом српском устанку био је писар војводе Ћурчије, затим учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова. После пропасти устанка 1813. и одласка у Беч, почео је да сакупља народне песме и умотворине и да ради на српском језику и правопису.