Времеплов - 5. новембар

Данас се навршава 14 година (5. новембар), од смрти култног гитаристе, певача и песника Милана Младеновића, који је предводио "Eкатарину велику" (EKВ), један од најцењенијих рок бендова у Србији и некадашњој СФРЈ.
Младеновић је рођен 21. септембра 1958. у Загребу. У шестој години се са породицом преселио у Сарајево, а затим 1970. године у Београд.
У Београду је завршио Једанаесту гимназију у којој ј крајем 70-тих, заједно са школским друговом Драгомиром Михаиловиђем-Гагијем, основао свој први бенд “Лимуново дрво”. Годину дана касније формирао је свој први култни бенд “Шарло акробата”, заједно са Душаном Којићем-Којом и бубњарем Иваном Видовићем.
“Шарло акробата” је био један од најзначајнијих представника југословенског ‘новог таласа’ и са песмама “Нико као ја”, "Она се буди” и “Mали човек”, био је представљен на чувеној компилацији “Пакет аранжман” (1980), заједно са групама “Еликтрични оргазам” и “ВИС Идоли”.
Новине

Као развијена интелектуална личност, Милена Павловић-Барили је у себи "сјединила неколико различитих култура, пре свега, патријархално српску и поетско-медитеранску, прихватила зрачење шпанске романтичности, немачке морбидности и француског рационализма" (Л. Трифуновић). Била је уменик целим својим бићем, а убраја се међу ствараоце овог поднебља који су дали значајан допринос и америчкој култури. Рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године, као једино дете Данице Павловић и Бруна Барилија, италијанског композитора, музичког критичара и песника. Сликарство је студирала у Београду и Минхену.

Умро је 5. новембра 1882. године, филолог, сарадник Вука Караџића у борби за реформу српског језика и правописа. После студија у Пожуну (Братислава), Пешти и Бечу, радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. У првом раду, "Рат за српски језик и правопис" (1847), којим је допринео брзој победи Вукових идеја, потписао се презименом Даничин, уместо породичним Поповић. Вукове и сопствене погледе на језик доследно је спровео у преводима с латинског "Старог завета".
Објавио је више дела из старе српске књижевности ("Житије св. Саве" Теодосија, "Житије св. Симеона и св. Саве" Доментијана, "Животи краљева и архиепископа српских" Данила, "Никољско јеванђеље"). Издао је "Рјечник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Рјечник хрватскога или српскога језика". Помогао је Вуку у преводу "Новог завета". Остала дела: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српског језика", "Историја облика", "Основе српскога или хрватскога језика", "Коријени", "Српски акценти".
Књига пророка Авдија: превод Ђура Даничић