Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Времеплов - 4. новембар

Месец Дан у месецу
јануар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
фебруар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29    
март 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
април 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
мај 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
јун 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
јул 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
август 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
октобар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
децембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Страница: 1

У храму Успења Пресвете Богородице у Маглајанима код Лакташа данас је служен парастос за више од 1 300 цивилних жртава покоља усташких "црнокошуљаша" над православним становништвом Лијевча поља, на Крстовдан 27. септембра 1944. године и рације која се догодила 3. новембра исте године.
Поред потомака невино настрадалих српских жртава усташког покоља, парастосу су присуствовали председник општинске Борачке организације Душан Косић и председник Фонда солидарности лакташких ратних војних инвалида Слободан Јовандић.
Сеоска црква у Лијевчу пољу посвећена Успењу Пресвете Богородице после покоља на Крстовдан, 3. и 4. новембра 1944. године била је претворена у сабирни центар из кога су усташе око 300 српских домаћина одвели на стратишта у Стару Градишку, Млаку, Јасеновац и Госпић, где им се губи сваки траг.

Наставак...

Умро је 4. новембра 1956. године, археолог,  један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога, поставио је тезу по којој подунавска култура потиче из Средоземља (егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља. Објавио је више од сто научних радова.
Дела: "Преисторијска Винча I-IV", "Архитектура и скулптура у Далмацији", "Жича и Лазарица", "Јонска колонија Винча".
Милоје М. Васић, творац српске археолошке науке

Страница: 1