Времеплов - 29. новембар

У Јајцу се обележава 65. годишњица од Другог заседања АВНОЈ-а. Прослави ће присуствовати представници друштва за неговање традиције Народно-ослободилачког рата из целе бивше Југославије.
Из Србије на прославу у Јајце поводом 65. годишњице од Другог заседања АВНОЈ- одлазе делегације СУБНОР-а, Друштва за истину о НОР-у и Југославији као и Савеза антифашиста Србије.
У Јајцу ће бити постављении венци на споменик антифашизму, а биће отворен и Музеј АВНОЈ-а, у организацији Савеза антифашиста Босне и Хрецеговине.
Друго заседања АВНОЈ-а одржано је 29. новембра 1943. године и на њему су усвојене одлуке којим је успостављено устројство Југославије. На заседању су потврђене и разрађене привремене одлуке са Првог заседања 1942. године у Бихаћу.

Рођен је 29. новембра 1922. године, писац и јединствена медијска личност српске културе и врстан дечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд. У широј јавности посебно је упамћен по радио-емисији Студија Б "Београде, добро јутро", којом је од 1976. до смрти 1984. будио Београђане обиљем сатиричних доскочица, духовитих коментара и љупког хумора, обележених аутентичном мудрошћу, при чему је прекинуо с лажном дидактиком и децу је увек третирао као озбиљну и зрелу публику. Кратким духовитим репликама је с пуно пажње, такта и љубави откривао врлине и слабости суграђана.
Дела: збирке песама "Поштована децо", "Смешне речи", "Вукова азбука", "Причам ти причу", "Понедељак", "Уторак", "Среда, "Четвртак", драмска дела "Капетан Џон Пиплфокс", "Тужибаба", "Че" (с Матијом Бећковићем), афоризми "Београде, добро јутро", ТВ серија "На слово, на слово".
Како је скончао Душко Радовић

Умро је 29. новембра 1854. године, писац, државник, дипломата и војсковођа, председник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Са стрицем Јаковом покренуо је Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији и командовао је делом устаничких снага 1806. у боју на Мишару у којем су Турци потучени до ногу.
Као први дипломата обновљене Србије, у Петрограду је покушао да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ; играо је важну улогу у преговорима с Турцима. После Другог српског устанка, постао је ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица с кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом Обреновићем 1840. је прогнан. Вратио се 1842, кад су Обреновићи пали с власти, и постао државни саветник.
Његови "Мемоари", једно од најбољих мемоарских дела српске књижевности, пуни су драгоцених података о догађајима и људима у време Првог српског устанка.
На слици споменик Матеји Ненадовићу Ваљеву