Времеплов - 26. новембар

На данашњи дан пре 90 година у Подгорици је одржана Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, на којој је донета одлука о присаједињењу Краљевине Црне Горе Краљевини Србији.
Српско народно веће у Црној Гори обележава данас  дан када је акламацијом и безусловно донета одлука о сједињењу две краљевине на челу са регентом Александром Карађорђевићем, сином Петра Карађоређевића и Зорке Петровић.
Сједињење две српске краљевине - једне у Подунављу, а друге у Приморју - како их је, у прогласу црногорске краљевине 1910. назвао Никола I - било је, у форми реалне уније, предвиђено 1914, када су започети први преговори, пише историчар Душан Батаковић у есеју објављеном на сајту rastko.org.yu. И даље:
Остварење тога плана спречило је изненадно избијање "Великог рата", првог војног окршаја светских размера.
Заједничка војна и политичка сарадња Србије и Црне Горе у Првом светском рату, све до заједничког слома крајем 1915 и почетком 1916, показала је да снага српског оружја, упркос почетним неспоразумима, у сукобу с вишеструко надмоћним непријатељем, може да пружи задивљујуће резултате.

Умро је 26. новембра 1893. године, филозоф, писац и политичар, један од првих професора филозофије на београдској Великој школи, члан Српске краљевске академије, председник скупштине Србије и министар просвете. Студирао је у Бечу, Минхену и Паризу, дипломирао у Оксфорду. У младости је био један од вођа Уједињене омладине српске и уредник њеног гласила "Млада Србадија". Стихови овог изразито романтичарског песника позивали су на борбу против угњетача, за ослобођење и уједињење поробљене браће.
Дела: "Кратки преглед хармоније у свету", "Иде ли свет на боље или на горе", "Филозофија у Срба", "Шта је и колико у нас урађено на лођици" (логици), спев "Српски патријарх", балада "Невеста хајдукова".
ЈОШ НЕКОЛИКО ИНФОРМАЦИЈА

Умро је 26. новембра 1878. године, писац и сликар, најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. века. Писао је лирску, родољубиву, сатиричну, социјалну и епску поезију. Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку (Зрењанин), Бечу и Минхену. 
Затим је био учитељ у многим местима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини. Немирног, слободљубивог и бунтовног духа, често је прогањан и отпуштан из службе. Страстан, плаховите маште и пламених емоција, бунтован и слободољубив, писао је с романтичарским патосом песме о слободи и стиховане лирске исповести.
Песме "На Липару", "Поноћ", "Мила", "Падајте браћо", "Отаџбина", "Ја сам стена", "Ноћ у Горњаку", "Падајте браћо" - спадају у сам врх српске романтичарске поезије.
Написао је и драме у стиховима "Сеоба Србаља", "Јелисавета, књегиња црногорска" и "Станоје Главаш" и око 40 приповедака.
На слици: Ђура Јакшић, аутопортрет (уље на платну, детаљ)
Прочитајте још:
Исидора Секулић: Ђура Јакшић Судбина и карактер