Времеплов - 24. новембар

Поводом 50 година од смрти Исидоре Секулић, Библиотека града Београда организује изложбу. Посетиоци ће имати прилику да упознају живот и стваралаштво велике српске књижевнице.
У "Галерији Атријум",  поред докумената, писама, разгледница, рукописа, књига, посетиоци ће моћи да чују и глас Секулићеве, чији је снимак позајмљен из Радио Београда.
Аутор изложбе и каталога је библиотекар саветник у Библиотеци града Београда Олга Красић-Марјановић.
Изложба ће бити отворена до 9. децембра.
Исидора Секулић је била председница Удружења писаца Србије, оснивач, почасни председник и секретар Српског ПЕН-а, почасни члан Српске књижевне задруге и Матице српске, сарадница 33 новина и часописа.
Најобразованија Српкиња свога времена.
Исидора Секулић рођена је 16. фебруара 1877. године у бачком селу Мошорину код Жабља. Школовала се у Новом Саду (виша девојачка школа), Сомбору (Српска препарандија) и Будимпешти (Педагогијум). Радила је као наставница.

Рoђeн je 24. новембра 1883. године, jeднa oд нajмaркaнтниjих личнoсти српскoг друштвa у другoj пoлoвини 19. вeкa. Бoрaц зa нaциoнaлнo и пoлитичкo oслoбoдjeњe, члaн Српскe крaљeвскe aкaдeмиje и дрaмaтург Нaрoднoг пoзoриштa у Бeoгрaду [1890-98], урeдник нeкoликo чaсoписa, нaпoзнaтиjи je кao дeчиjи пeсник и aутoр eлeгичних личних испoвeсти.
Две најбоље збирке његових песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Велики број његових шаљивих и дечијих песама, штампаних по разним листовима и часописима, изишле су у два издања целокупних дела: Певанија и Друга певанија. Последње су штампане збирке: Снохватице и Девесиље. У прози је написао једну песничку легенду („Видосава Бранковић“) и један шаљиви позоришни комад („Шаран“).

Стефан Дечански Немањић, син је краља Милутина, под чијом је владавином Србија осигурала премоћ на Балканском полуострву. После очеве смрти, у борби за престо надвладао је брата Константина и рођака Владислава, сина краља Драгутина, и крунисан је 1322. у манастиру Жича. Претходно је, после покушаја да збаци оца, делимично ослепљен и протеран у Цариград. При ослепљењу, јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао да ће му вратити вид. Провео је пет година у Цариграду као заточеник у манстиру Сведржитеља (Пантократора).
Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазвао је дивљење и монаха и целог Цариграда. Када је прошло пет година, свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах затим подигао храм Високи Дечани по којем је и назван Дечански. Победио је 1329. војску босанских феудалаца, а кад су Бугарска и Ромеја (Византија) склопиле војни савез против Србије, не чекајући напад потукао је Бугаре код Велбужда 1330. и осигурао превласт над Македонијом, што је учврстило Србију као најмоћнију силу на Балкану.