Времеплов - 21. новембар

Дејтонским мировним споразумом који су, 21. новембра 1995. годинe, парафирали тадашњи председници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић званично је окончан троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини. Савет безбедности УН продужио мандат ЕУФОР-у за још годину дана. Тринаест година касније, нико од потписника споразума није жив, оригинални документ је изгубљен, а политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији.
Споразумом, који је парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон, после тронедељних преговора челника БиХ, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање САД, БиХ је подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
Споразум, парафиран у Дејтону, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали три недеље касније, 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.

Ово је једна је од најчешћих српских крсних слава, заштитник српске краљевске лозе Немањића. Обележава се 21. новембра. Св. Арханђел Михаило, старешина анђела (весника) Божијих, најчешће је представљан с теразијама, јер се верује да он дели душе на праведне и грешне. Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или их сматрали створитељима читавог видљивог света.
На четири-пет година пре Првог васељенског сабора, одржан је Лаодикијски помесни сабор и тада је 35. правилом установљено исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестера и александријског патријарха Александра, установљен је овај празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у новембру. Зашто баш у новембру?

Данас се навршава 12 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.
Парафирањем овог споразума, 21. новембра 1995. године, после трoнeдeљних прeгoвoрa, завршен је троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини. Споразумом, који је постигнут у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон, БиХ је подељена на два ентитета, Републику Српску и Федерацију БиХ. Потписници споразума, прeдсeдници Хрвaтскe, Бoснe и Хeрцeгoвинe и Србиje, Фрaњo Туђмaн, Aлиja Изeтбeгoвић и Слoбoдaн Милoшeвић, су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН-а, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОСЦЕ, као и на међусобном поштовању суверенитета и решавања неспоразума искључиво на мирољубив начин.
НИН: Дејтонски споразум

Рођен је 21. новембра 1869. године, правник и историчар, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био председник емигрантске југословенске владе, а после рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу Дражи Михаиловићу. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од наjвећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцени.
Умро је 1958. у емиграцији у Великој Британији. Написао је мноштво студија и расправа.
Дела: "О суверености", "О држави" (Основи једне правне теорије о држави), "Уставобранитељи и њихова влада", "Светозар Марковић", "Макијавели", "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића", "Уставно право Краљевине Србије", "Уставно право Краљевине СХС", "Вође Француске револуције".
Портрет Слободана Јовановића који је насликао Урош Предић 1931. године, детаљ

Рођен је 21. новембра 1844. године, лекар, писац и политичар, члан Српске краљевске академије, оснивач Српског лекарског друштва и Српског друштва Црвеног крста. У време краља Милана Обреновића, био је министар и премијер, али је емигрирао после веридбе краља Александра Обреновића с дворском дамом Драгом Машин.
Написао је више дела из српске историје, романа, путописа и приповедака.
ЈОШ КОЈА ИНФОРМАЦИЈА

Рођен је 21. новембра 1832. године, архимандрит и историчар, председник Српског ученог друштва. Богословију је завршио у Београду, а општу историју, географију и филозофију студирао је на Сорбони. Учествовао је у Херцеговачком устанку Луке Вукаловића 1861. и 1862, потом пребегао у Црну Гору а 1868. прешао у Србију. Био је вођа добровољачких чета у српско-турском рату од 1876. до 1878, председник Врховног суда Србије и посланик. Сву имовину је оставио у добротворне сврхе - у Српској академији наука и уметности постоји његов фонд за награђивање историјских дела.
Као следбеник Вука Караџића у "Српско-далматинском мозаику", штампао је радове Вуковом реформисаном азбуком.
ДАЉЕ