Месец | Дан у месецу | ||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
јануар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
фебруар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
март | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
април | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
мај | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
јун | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
јул | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
август | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
септембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
октобар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
новембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
децембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
У Цркви светог Ђорђа на Опленцу, у породичној гробници династије Карађорђевић, биће служен помен краљу Александру.
Парастос и Свету архијерејску литургију служиће епископ шумадијски Јован, уз саслужење свештеника опленачког намесништва и хора "Опленац".
Церемонија свечаног одавања високих војних почасти и полагања ловорових венаца на гроб краља Александра биће одржана у 11.30 часова.
Александар Карађорђевић (1888 - 1934) рођен је на Цетињу. Детињство је провео у Црној Гори. Школовао се у војној школи у Петрограду, а затим у Београду. Судбински преокрет принца Александра наступио је 1909. године, када се његов старији брат, принц Ђорђе одрекао права неследства престола.
Краљ Александар Карађорђевић био је командант Прве армије у Првом и Другом балканском рату, а као врховни командант српске војске успешно је водио ратне операције у Првом светском рату.
Убијен је 9. октобра 1934. године. "Краљ Ујединитељ", прва жртва фашизма, којем је - у плановима за разбијање Југославије - сметала његова јака личност. Атентат у Марсеју, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Жан Луј Барту, организовале су хрватске усташе и италијански фашисти, а пасош нађен код убице издат је у Загребу на име Петра Келемана. Школовао се у Швајцарској, Русији и на француској војној академији Сен-Сир, говорио је течно француски и руски. Постао је престолонаследник 1909. уместо старијег брата Ђорђа, а од 1914. Србијом је као регент владао у име болесног оца краља Петра I. Био је на челу Врховне команде српске војске у победоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921.
Погледајте два видео снимка атентата на краља Александра I Карађорђевића:
- ПРВИ
- ДРУГИ
Рођен је 9. октобра 1892. године, добитник Нобелове награде за књижевност 1961, члан Српске академије наука и уметности, бриљантан стилиста. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. године делом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом светском рату хапшен је и интерниран, а између два светска рата био је амбасадор Југославије у Берлину. У младости је писао песме ("Немири", "Лирика"). Приповедач снажне имагинације и изузетан познавалац Босне, њених људи и суштине доминантних религија, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у проблеме егзистенције и умећем да магијом речи дочара људску и друштвену панораму минулих векова. Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, богатство маште и осећања света, подигао је монументалну књижевну грађевину.
Дела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хорника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" (недовршен), збирке приповедака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Ex ponto", "Есеји, критике, чланци I и II", "Свеске".
МНОГО ВИШЕ О АНДРИЋУ
Рођен је 9. октобра 1854. године, физичар и проналазач, чије је највеће откриће, самоиндукциони калемови ("Пупинови калемови"), омогућило пренос телефонских разговора на велику даљину. Из родног Идвора у Банату је 1874, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао у САД, где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор, помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вести на различитим таласним дужинама. Открио је и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. За научни рад добио је 1920. Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу "Immigrant to Inventor", код нас преведену под насловом "Од пашњака до научењака", Пулицерову награду 1924. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета.
Чудо професора Пупина
Ауторска права Радио Оаза 2024