Времеплов - 9. октобар

У Цркви светог Ђорђа на Опленцу, у породичној гробници династије Карађорђевић, биће служен помен краљу Александру.
Парастос и Свету архијерејску литургију служиће епископ шумадијски Јован, уз саслужење свештеника опленачког намесништва и хора "Опленац".
Церемонија свечаног одавања високих војних почасти и полагања ловорових венаца на гроб краља Александра биће одржана у 11.30 часова.
Александар Карађорђевић (1888 - 1934) рођен је на Цетињу. Детињство је провео у Црној Гори. Школовао се у војној школи у Петрограду, а затим у Београду. Судбински преокрет принца Александра наступио је 1909. године, када се његов старији брат, принц Ђорђе одрекао права неследства престола.
Краљ Александар Карађорђевић био је командант Прве армије у Првом и Другом балканском рату, а као врховни командант српске војске успешно је водио ратне операције у Првом светском рату.

Убијен је 9. октобра 1934. године. "Краљ Ујединитељ", прва жртва фашизма, којем је - у плановима за разбијање Југославије - сметала његова јака личност. Атентат у Марсеју, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Жан Луј Барту, организовале су хрватске усташе и италијански фашисти, а пасош нађен код убице издат је у Загребу на име Петра Келемана. Школовао се у Швајцарској, Русији и на француској војној академији Сен-Сир, говорио је течно француски и руски. Постао је престолонаследник 1909. уместо старијег брата Ђорђа, а од 1914. Србијом је као регент владао у име болесног оца краља Петра I. Био је на челу Врховне команде српске војске у победоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921.
Погледајте два видео снимка атентата на краља Александра I Карађорђевића:
- ПРВИ 
- ДРУГИ

Рођен је 9. октобра 1892. године, добитник Нобелове награде за књижевност 1961, члан Српске академије наука и уметности, бриљантан стилиста. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. године делом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом светском рату хапшен је и интерниран, а између два светска рата био је амбасадор Југославије у Берлину. У младости је писао песме ("Немири", "Лирика"). Приповедач снажне имагинације и изузетан познавалац Босне, њених људи и суштине доминантних религија, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у проблеме егзистенције и умећем да магијом речи дочара људску и друштвену панораму минулих векова. Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, богатство маште и осећања света, подигао је монументалну књижевну грађевину.
Дела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хорника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" (недовршен), збирке приповедака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Ex ponto", "Есеји, критике, чланци I и II", "Свеске".
МНОГО ВИШЕ О АНДРИЋУ

Рођен је 9. октобра 1854. године, физичар и проналазач, чије је највеће откриће, самоиндукциони калемови ("Пупинови калемови"), омогућило пренос телефонских разговора на велику даљину. Из родног Идвора у Банату је 1874, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао у САД, где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор, помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вести на различитим таласним дужинама. Открио је и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. За научни рад добио је 1920. Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу "Immigrant to Inventor", код нас преведену под насловом "Од пашњака до научењака", Пулицерову награду 1924. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета.
Чудо професора Пупина