Времеплов - 26. октобар

Православни хришћани и Српска православна црква празнују 27. октобра дан Препородни мати Параскаве-Свете Петке, заштитнице жена, светитељка која је целог зивота помагала болесне и сиромашне људе.
Култ Свете Петке његује се вековима у југоисточној Европи, како у Срба тако и код Грка, Румуна, Бугара, а поштују је и неки нехришћански народи на средњом истоку.
Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и други животни небоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући и надајући се да ће им залечити ране и заштити их од болести.
Преподобна мати Пераскава је рођена у Епивату, малом месту близу града Каликаратије између Силинаврије и Цариграда, Малој Азији, при крају десетог, а по неким ауторима и на почетку 11.века.

Немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен је 26. октобра 1915. године, у Првом светском рату покушао да код Крагујевца окружи и уништи српску војску. Кад је немачки 22. корпус заузео Горњи Милановац и довео у питање одбрану Крагујевца, начелник Врховне команде српске војске војвода Радомир Путник одустао је од противудара и кренуо је у пробој преко Качаника и Скопске Црне Горе према Македонији, одакле је очекиван долазак савезничких снага, али су уместо тога бугарске трупе мучким ударом с леђа угрозиле качанички пролаз, па је српска војска морала да одступи знатно неповољнијим правцем преко Албаније.

Рођен је 26. октобра 1893. године, изузетан стилиста, вероватно највећи "мађионичар речи" у српској литератури. Студирао је историју уметности у Бечу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор и новинар, а од 1928. био је у дипломатској служби, у којој га је у Риму затекао Други светски рат, одакле је отишао у Лондон. Из емиграције се вратио у отаџбину 1965. У роману "Сеобе", чији је први део написао 1929. а други 1962, успео је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расејањем Срба а да је не лиши чињеничне основе - роман је велика историјска фреска и поема о лутању и беспућу.
Остала дела: романи "Дневник о Чарнојевићу", "Роман о Лондону", "Кап шпанске крви", "Код Хиперборејца", песме "Лирика Итаке", "Ламент над Београдом", новела "Прича о мушком", драме "Маска", "Конак", "Никола Тесла", путописи "Љубав у Тоскани", "Књига о Немачкој", "Наша небеса", "Наше плаже на Јадрану", "Бока Которска". По доласку у Београд, објавио је последње дело - "Ембахаде".
Сава Шумановић: Портрет М. Црњанског
Рад из 1921. са посветом: Мом пријатељу - Шумановић
Прочитајте: Светосавље Милоша Црњанског