Времеплов - 24. октобар

Уједињене нације (УН) обележавају данас свој дан, у знак сећања на 24. октобар 1945. када је ратификована Повеља УН.
Повеља УН, којом се оснива светска организација, потписана је 26. јуна 1945. у Сан Франциску, а ступила је на снагу 24. октобра 1945. пошто ју је ратификовало пет сталних чланица (Кина, Француска, тадашњи СССР, САД, Велика Британија) и већина осталих потписника.
Као циљеви УН у Повељи се наводе одржавање међународног мира и безбедности, развијање пријатељских односа међу народима, остваривање међународне сарадње у решавању међународних економских, социјалних, културних и хуманитарних проблема, као и борба за поштовање људских права и основних слобода, без обзира на расу, пол, језик или веру.
Сврха УН је и да представљују центар за усклађивање акција земаља у постизању ових заједничких циљева, додаје се у Повељи.
Одредбе Повеље УН обавезујуће су за све њене чланице којих је данас 192.

Умро је 24. октобра 1907. године, новинар, писац и политичар, један од оснивача Народне радикалне странке и један од најистакнутијих новинара свога доба. Био је близак прваку српских социјалиста Светозару Марковићу и уређивао је низ листова и часописа, укључујући социјалистички лист "Рад". Покренуо је листове "Самоуправа" и "Радикал", а од 1889. до 1903. издавао је "Мале новине", први информативно-сензационалистички лист у Србији. Хапшен је због појављивања у Крагујевцу са црвеним барјаком. Био је добровољац у српско-турском рату 1876. и 1877, после чијег је завршетка 1878. емигрирао у Угарску и у Новом Саду је 1878. и 1879. с Лазаром Пачуом издавао социјалистички лист "Стража". Потом је отишао у Француску, а по повратку у Србију, осуђен је на смрт због Тимочке буне, коју су 1883. против режима краља Милана Обреновића у зајечарском крају подигли радикали, али је и помилован. Затим се измирио с краљем Миланом и залагао за споразум радикала и народњака, због чега су га радикали искључили из странке. У књижевности се највише бавио историјским темама и преводио је дела руског писца Николаја Гавриловича Чернишевског.
Дела: "Дневник једног добровољца", "Силазак с престола", "Карађорђе".
Како су Пера Тодоровић и Радоје Домановић видели 'Мајски преврат' 1903. године