Времеплов - 23. октобар

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић, представници Скупштине града и борачке организације положили су венце на Спомен гробљу поводом 64. годишњице ослобођења Новог Сада у Другом светском рату.
У завршним операцијама за ослобођење, 23. октобра 1944. године у Нови Сад су, после борби код Жабља, ушли борци Новосадског партизанског одреда и других јединица Народноослободилачке војске Југославије, пошто су се из града претходног дана повукли остаци мађарске и немачке окупаторске војске.
Фашисти су за собом оставили опустошен и разорен град, хиљаде људских жртава бомбардовања у априлу 1941. године и стрељања током свих ратних година.
Српско становништво у Новом Саду било је десетковано, а крај рата дочекале су само две јеврејске породице.
Град је слободу дочекао са разореном инфраструктуром, без иједног индустријског погона као и без мостова на Дунаву, јер је, дан пре ослобођења, окупатор срушио делимично обновљен мост Краљевића Томислава.
У оквиру обележавања једног од најзначајнијих датума у новосадској историји, у Градској кући биће уручене традиционалне Октобарске награде и Новембарске повеље заслужним појединцима и колективима.
PTC

Турским нападом 23. октобра 1912. године, почела је Кумановска битка, у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића за само два дана до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки-паше и тако задала тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату. Турци су у почетку имали више успеха, због слабог извиђачког и обавештајног рада српске војске, која није имала тачан увид у бојни распоред непријатеља, а српска Врховна команда је сматрала да је реч о турским претходницама и да ће се главна битка одиграти на Овчем пољу. У тренутку кад су сукоби отпочели, Прва армија је била доста удаљена од Друге и Треће армије, а под најжешћи удар је потпала њена Дунавска дивизија првог позива пуковника Милоша Божановића која је имала и најтеже губитке, али и одлучујућу улогу у бици. При том се посебно истакао нижи официрски кадар, захваљујући чијој су самоиницијативи нанесени снажни удари у турски распоред, тако да се 24. октобра елитна турска армија у нереду и паници повукла ка Битољу. Тријумф је силно уздигао морал српске војске и народа и био је темељ каснијих победа у Првом и Другом балканском и у Првом светском рату.
На слици: Командант I Aрмије, принц Александар Карађорђевић (лево), командант штаба пуковник Петар Бојовић, седи до њега.

Рођен је 23. октобра 1789. године, новинар и публициста, отац српске штампе, писац најлибералнијег српског устава у 19. веку. Напустио је студије медицине започете у Пешти и Бечу и 1813. покренуо у Бечу "Новине сербске", које су излазиле девет година. Притиснут дуговима, прешао је у Србију, где је до 1829. био секретар кнеза Милоша Обреновића и накратко министар унутрашњих послова и просвете. По узору на француски и белгијски устав, израдио је Сретењски устав, усвојен 3. фебруара 1835, који је кнез Милош у марту 1835. суспендовао, са задовољством, искористивши негодовање Аустрије, Турске и Русије, којима није одговарао либералан устав. После тога је код кнеза пао у немилост.
СРЕТЕЊСКИ УСТАВ