Месец | Дан у месецу | ||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
јануар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
фебруар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
март | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
април | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
мај | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
јун | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
јул | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
август | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
септембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
октобар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
новембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
децембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Данас се навршава пет година од смрти Миодрага Петровића Чкаље легенде српског глумишта и мајстора комедије који је био популаран и вољен широм некадашње Југославије.
Старије генерације причају да су улице бивале празне када би се приказивале серије у којима игра Чкаља, нарочито оне које су у првим годинама Телевизије Београд радили Радивоје Лола Ђукић и Новак Новак. Новинари су га називали "Чкаља национале", "Краљ смеха" и "Српски Чаплин".
Миодраг Петровић-Чкаља рођен је 1924. године у Крушевцу, а судбина је хтела да се највећи комичар бивше Југославије роди баш 1. априла, на дан шале.
Миодраг је био четврто дете Чедомира и Христине - Тине Петровић. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом - у драмској секцији.
За време Другог светског рата наступао је као члан Културно-просветне екипе 47. дивизије, а после демобилизације, уз студије ветерине, играо је у КУД "Иво Лола Рибар".
Председник Србије Борис Тадић и градоначелник Београда Драган Ђилас положили су венце на Гробље ослободилаца Београда поводом 64. годишњице ослобођења града у Другом светском рату.
"Ослободиоцима Београда вечна слава, а нама обавеза да чувамо успомену на њихову жртву. За слободу Србије", записао је председник Тадић у књигу утисака после обиласка Гробља.
Полагању венаца присуствовали су начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош, а учесници Народно ослободилачког рата и грађани.
Београд данас обележава 64 године од ослобођења у Другом светском рату, када је 20. октобра 1944. године, после тешких година под немачком окупацијом, дочекао дуго очекивану слободу.
Годишњица ослобођења главног града у Другом светском рату биће обележена одавањем државних и војних почасти и полагањем венаца и на Споменик незнаном јунаку на Авали.
Венце полажу и председник Скупштине Београда Бранислав Белић у Алеји стрељаних родољуба 1941-1944 на Новом гробљу, заменик градоначелника Београда Милан Кркобабић на Споменик ослободиоцима Београда, као и на Споменик погинулим совјетским ветеранима на Авали.
Празник који се још у народу зове Срђевдан, слави се 20. октобра. Ова два светитеља били су прваци и великаши на двору цара Максимијана, који их је поштовао и уважавао због њихове храбрости, верности и мудрости. Када је цар сазнао да су они хришћани, сва његова љубав претворила се у гнев, нарочито када су отворено одбили да учествују у свечаностима жртвоприношења идолима. Наредио је да им се одузму војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом их је посало у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху. Намесник је покушао да их убеди да се одрекну Христа да би себе спасли бешчашћа, мука и смрти, али оба светитеља су остала чврста у својој вери. Свети Вакхо издахнуо је под батинама намесникових војника, а свети Сергије је одмах потом био мучен и посечен у граду Росафу у Сирији. Оба ова мученика и витеза вере Христове страдала су око 303. године.
О СЛАВИ
Јединице Народноослободилачке војске Југославије, под командом генерала Пека Дапчевића, и Црвене армије, под командом генерала Владимира Ивановича Жданова, ослободиле су, 20. октобра 1944. године, у Другом светском рату Београд. Током 12 дана тешких борби, погинуло је 16.800 Немаца, а 8.739 је заробљено. Међу ослободиоцима је погинуло 2.944 југословенских бораца и 960 црвеноармејаца. Заплењено је 1.500 немачких моторних возила, 80 тенкова и 200 топова. Ослобађањем главног града Југославије пресечена је комуникација Солун-Будимпешта, па је немачка група армија "Е" морала да се извлачи из Грчке неповољнијим правцем, што је осетно успорило њено повлачење и повећало губитке.
На слици: Совјетски тенк Т-34 на улици у Београду, октобра 1944.
Рођен је 20. октобра 1843. године, писац, комедиограф који је реалистички сликао нарави војвођанске средине у другој половини 19. века. После завршетка студија права у Пожуну (Братислава), радио је у Пешти као чиновник, потом у Новом Саду као бележник и адвокат. Његове шаљиве позоришне игре, прожете неусиљеним хумором и природношћу, биле су право освежење у време тешке романтичарске драме. Реалистички је наставио комедиографску традицију занемарену у српској литератури после Јована Стерије Поповића, али без Стеријине снаге и дубине.
Дела: "Избирачица", "Мило за драго", "Младост Доситеја Обрадовића", "Школски надзорник", "Љубавно писмо", "Честитам", "Француско-пруски рат".
Ауторска права Радио Оаза 2025