Времеплов - 19. октобар

Српска Православна Црква га празнује 19. октобра. Кроз његову сумњу у васкрсење Господа Исуса Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече: "Пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран, него вјеран." Тома узвикну: "Господ мој и Бог мој" (Јов. 20). После силаска Духа светог, апостоли су коцком одлучивали куда ће ићи на проповед и свети Тома доби Индију. Иако тужан што одлази тако далеко, охрабрен Господом, много је народа тамо обратио хришћанској вери, установио цркву и поставио свештенике и епископе. Између осталих, обратио је и две сестре, жене двојице кнежева, Тертијану и Мигдонију. Обе сестре, после много невоље, ослобођене брака, поживеле су богоугодно и у подвигу до смрти. Кнез Муздије, Тертијанин муж, коме је апостол крстио жену и сина Азана, осудио је светитеља на смрт. Тако је свети Тома окончао свој земаљски живот. После смрти, и он је, као и други апостоли, био чудесно пренесен у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Пошто је стигао касно, замолио је да отворе гроб Пречисте, али њено тело не беше тамо. Господ је већ узео своју мајку у насеље небеско. Тако свети Тома својим неповерењем утврди веру у васкрсење Господа, а својом доцњом откри чудесно прослављење Матере Божје.

Рођен је 19. октобра 1841. године, црногорски краљ, војсковођа и писац, безмало шест деценија владар Црне Горе, која је у том периоду двоструко увећана и међународно призната. Скупштина главара га је 1860. прогласила кнезом, краљ је био од 1910. до 1918, а владавина му је била испуњена ослободилачким борбама и настојањем да очува независност државе, у чему је тесно сарађивао са Србијом. После инвазије Аустро-Угарске у Првом светском рату, у јануару 1916. отишао је у Француску, где је умро 1921. Велика народна скупштина у Подгорици га је 26. новембра 1918. збацила и прогласила присаједињење Црне Горе Србији, о чему је као ватрени српски националиста - да иронија историјског тренутка буде потпуна - сањао целог живота.
Писао је драме и песме, укључујући драму у стиховима "Балканска царица" и патриотску песму "Онамо, 'намо". Посмртни остаци краља Николе и краљице Милене пренесени су у земљу у октобру 1989. и сахрањени у Цетињу.