Времеплов - 15. октобар

Умро је 15. октобра 1989. године, један од највећих у српској литератури, у чијим је делима сажета сва горчина суровог 20. века. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.
Дела: романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", "Гробница за Бориса Давидовича", приповетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70", полемички спис "Час анатомије".
Сајт посвећен Данилу Кишу
Данило Киш, споменик у Суботици
Аутобиографија, делови:

Рођен је 15. октобра 1791. године, претеча српских романтичара и аутор дела национално-романтичарске егзалтације, који је надимак добио по месту рођења. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима. Борио се у устанцима Србије за независност, а у Цетињу је од 1827. био секретар владике Петра I Петровића Његоша и васпитач и песнички учитељ његовог синовца Рада, касније Петра II Петровића Његоша.
На позив кнеза Милоша Обреновића, вратио се 1831. у Србију и био дипломатски агент за везе с Црном Гором, секретар Министарства просвете, историограф кнеза Милоша. Дела: спевови "Србијанка", "Тројебратство", "Тројесестарство", трагедија "Обилић", историјски списи "Историја Србије", "Историја Црне Горе", збирка народних песама "Пјеванија црногорска и херцеговачка".
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА КАО ПРЕТЕЧА РАЗМАТРАЊА НЕКИХ СОЦИОЛИНГВИСТИЧКИХ И ПРАВОПИСНИХ АСПЕКАТА ЈЕЗИКА
Портрет рад Катарине Ивановић