Времеплов - 11. октобар

Празнује се 12. октобра, а познат је код православних хришћанаи и као Свети Киријак Отшелни. Свети Киријак, рођен у Коринту крајем V века, сматра се стубом православља и монашким учитељем. Жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и од Божјег човека Евстогорија добио почетна упутства о монашком животу. Боравио је у више манастира, ревновао је много за православну цркву и разобличавао је разне јереси, а пост и бдење у пустињи били су уобичајени начин његовог дугог живота. Поживео је 109 година, а упокојио се 557. године.
Многе српске породице за крсну славу имају Михољдан, највише у Боки Которској, јер се верује да је Свети Киријак заштитник морепловаца. С Михољданом наступа права јесен, али кад су дани још топли народ то јесење доба назива михољско лето.

Рођен је 11. октобра 1851. године, композитор и хоровођа, члан Српске краљевске академије, који је највећи део стваралаштва посветио херојској романтичарској музици, знатно је обогативши у техничком и изражајном погледу. Његове соло песме и многе хорске композиције уз пратњу клавира представљају посебан допринос српској музици. Завршио је Оргуљашку школу у Прагу и у Београду је био диригент певачког друштва "Обилић".
Дела: хорови "Народни збор", "Јуначки поклич", "Кола", "Поточара", "Задовољна река", соло песме "Чежња", "Кажи ми, кажи, Стојанке", црквена музика "Литургија", "Помен", "Царју небесни", "Опело".

Турског великог везира српског порекла, Баја Соколовића, познатог као Мехмед-паша Соколовић, обновитеља Пећке патријаршије, убио је, 11. октобра 1579. године, према налогу пашиних непријатеља, један дервиш. Будући готово неограничени господар Отоманског царства, одведен је у раној младости (данак у крви) - према новијим истраживањима из манастира Милешева, где је саслуживао - потурчен је и школован у Једрену. Метеорски је напредовао - са мање од 25 година постао је капудан-паша (министар морнарице), 1549. беглербег Румелије (земље Балканског полуострва), 1551. главни заповедник у рату с Аустријом, 1555. трећи везир. Други везир је постао 1561, зет султана Сулејмана II 1562, велики везир 1565. После смрти Сулејмана II 1566, био је велики везир и под султанима Селимом II и Муратом III.
Као велики везир Сулејмана II, крио је његову смрт приликом похода на Аустрију и одржао је ред у војсци до доласка Селима II. Присилио је 1568. Аустрију на мир, а 1570. освојио Арабију. Захваљујући њему, Отоманско царство водило је попустљиву политику према Србима, давало им повластице за подизање манастира, отварање штампарије и обнављање Пећке патријаршије 1557, чији је први патријарх био његов брат (или брат од стрица), Макарије Соколовић. У српским земљама подигао је многе задужбине, укључујући чувени мост на Дрини у Вишеграду.