Времеплов - 6. јануар

У православним храмовима и домовима данас се празнују Бадњи дан и Бадње вече, којима се свечано најављује Божић, дан рођења Исуса Христа. Иако месец и дан рођења Исуса Христа нису утврђени, тај празник се, још од 380. године нове ере, по старом, Јулијанском календару, слави 7. јануара, а цркве које користе нови, Грегоријански календар, славе га 25. децембра.
Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте увреде.
Прослава Божића почиње на Бадњи дан.
Бадњи дан је у српском народу и цркви добио име по бадњаку, који се према древном обичају, уочи празника Рождества Исуса Христа, са првим сутоном, уноси у домове.

Данас 7. јануара је Божић, 25. децембар према Јулијанском календару - верска и породична свечаност посвећена рођењу Сина Божјег Исуса Христа, коју светкује већина православних цркава, укључујући српску, руску и грузинску, као и Васељенска, Јерусалимска, Антиохијска и Александријска патријаршија. Тај датум је први пут поменут као празник 336. у једном календару у Риму. Божић је уведен да би сузбио култ Митре, аријевског божанства посвећеног рађању Сунца, односно аријевске јереси коју је 325. осудио Васељенски сабор у Никеји. До 16. века, сви хришћани су га славили истог дана. Увођењем Грегоријанског календара 1582, названог по папи Гргуру XIII (Gregorius), православне цркве наставиле су празнике да славе према Јулијанском календару, али су неке, попут грчке, румунске и бугарске, касније прихватиле нови календар. Прослављање Христовог рођења делимично се ослања на прастаре народне обичаје и веровања у рођење Бога Сунца и Бога вегетације и зеленила.

Код Мојковца, на десној обали реке Таре, 6. јануара 1916. године, у Првом светском рату почела је петодневна битка Прве санџачке дивизије (6.500 бораца) црногорске "Санџачке војске" и аустроугарске 53. и 62. дивизије (око 20.000 војника). У време повлачења српске војске правцем Андријевица-Подгорица-Скадар, Црногорци су невиђеном храброшћу, под командом начелника штаба црногорске Врховне команде дивизијара Јанка Вукотића, одбацили троструко јачег непријатеља и Србима омогућили пролаз до албанског приморја. Убрзо после Мојковачке битке, аустроугарска војска је окупирала Црну Гору, али су српске трупе већ биле на Јадрану, иако уз велике тешкоће, преко Албаније стигле на грчко острво Крф.
Василија Вукотић, кћи сердара Јанка, учествовала је као болничарка у Балканском рату, а у Првом светском рату налазила се уз свога оца у огњу историјске Мојковачке битке... ДАЉЕ