Месец | Дан у месецу | ||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
јануар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
фебруар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
март | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
април | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
мај | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
јун | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
јул | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
август | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
септембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
октобар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
новембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
децембар | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Све школе у Србији и Српска православна црква данас прослављају Савиндан, дан утемељивача, државе и школства.
Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ.
Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.
Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му наменили владарску мисију.
Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност СПЦ, а његова дела "Номоканон" (1220) и "Синодик православља" (1221) постали су правни и духовни стубови српске државности.
Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ СПЦ, а остао је познат генерацијама као оснивач и творац "светосавског православља".
Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.
Празник Светог Саве, најпоштованијег српског светитеља, оснивача аутокефалне Српске православне цркве, дипломате и државника, обележава се данас као празник цркве, народа и свих образовних установа у Србији.
СПЦ на Савиндан слави успомену на упокојење Растка Немањића, најмлађег сина великог жупана Стефана Немање, који је преминуо у бугарској престоници Трнову на повратку из Јерусалима, где је боравио у дипломатској мисији. Према записима Цркве, Свети Сава је преминуо 25. јануара 1236. године, али је глас о смрти светитеља стигао у Србију 27. јануара, па зато СПЦ на тај дан одаје помен свом првом архиепископу.
Европске земље обележиле су данас Међународни дан сећања на жртве нацистичке Немачке у време Другог светског рата. Низ манифестација одржан је у Немачкој поводом 27. јануара 1945. године, дана када је Црвена армија ослободила нацистички логор Аушвиц у коме је убијено најмање 1,5 милион Јевреја, јављају агенције. Манифестације су, између осталог, оорганизоване у Јеврејском музеју у Берлину, у концентрационом логору Равенсбрик, у Бранденбургу, као и у Дрездену.
Многи немачки званичници који су учествовали на тим манифестацијама, подвукли су да холокауст и његове жртве не смеју да падну у заборав, поготово што полако нестаје генерација оних који су одговорни за холокауст и који су били његове жртве.
Рођен је 27. јануара 1812. године, државник, познат као Илија Гарашанин, чије је дело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно одупрли Отоманском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши крај Крагујевца и презиме је узео по називу родног места. Каријеру је почео као официр 1837. и био је први старешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је после абдицирања кнеза Милоша 1839. морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину, од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску.
Празник се обележава 27. јануара 1812., у спомен на великог српског просветитеља и заштитника школства Светог Саву, оца њене државотворности, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије, књижевности, законодавства, здравства.
Првa прoслaвa Свeтoг Сaвe кao шкoлскoг пaтрoнa oдржaнa je 1812. у Зeмуну, oдaклe сe брзo прoширилa у свe дeлoвe српствa. Химнa Свeтoм Сaви први пут je извeдeнa 1839. у Сeгeдину, a зa шкoлску слaву у кнeжeвини Србиjи Сaвиндaн je прoглaшeн у jaнуaру 1840. године.
Кнeз Милoш Oбрeнoвић je 1823. гoдинe нaрeдиo дa сe Дaн Свeтoг Сaвe oбeлeжaвa кao шкoлскa слaвa у Србиjи. Свeти Сaвa je устaнoвљeн кao шкoлскa слaвa нa прeдлoг Aтaнaсиja Никoлићa, рeктoрa Лицeja у Крaгуjeвцу 2. jaнуaрa 1840. гoдинe oдлукoм Сoвjeтa Књaжeвствa Србскoг и истe гoдинe je прoслaвљaн у Крaгуjeвцу и Бeoгрaду.
Живица Туцић: Славио се и у време ратова
Рођен је 27. јануара 1777. године, монах и писац, управник манастира Шишатовац, чије су песме, надахнуте родољубљем, хуманизмом и просветитељским идејама, имале велики утицај на савременике, нарочито "Глас харфе шиштовачке".
Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: Клопшток, чувени немачки песник, писац „Месијаде", Давид „псалмопјевац" и нарочито Хорације, чију је поетику (Ars poetica) знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псевдокласичне поезије европске.
Смењен је с дужности управника Шишатовца јер његове идеје нису биле по вољи митрополита Стефана Стратимировића. Одушевљавао се Доситејем Обрадовићем и био пријатељ Вука Караџића.
Мали есеј о Лукијану Мушицком
Ауторска права Радио Оаза 2025