Времеплов - 22. јануар

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић истакао је, поводом 67. годишњице злогласне "Новосадске рације", да се "аветима зла које носи фашизам и мржња може супротставити једино промоцијом толеранције, разумевања и мултикултурализма".
Павличић је навео да мађарски фашисти јануара 1942. године нису имали милости према Јеврејима, Србима и Ромима.
"На крајње свиреп начин мађарски фашисти убили су и под лед Дунава бацили готово 1.300 невиних Јевреја, Срба и Рома. За три крвава дана, 21, 22. и 23. јануара, у Новом Саду је побијено 165 деце, 170 старих и немоћних, 415 жена и 489 мушкараца", рекао је Павличић на новосадском Кеју жртава рације.
"Међутим, Нови Сад данас јесте један европски пример како људи различитих нација и вероисповести могу да живе заједно, дубоко се уважавајући и поштујући", констатовао је Игор Павличић.
Зуроф: Изведите Кепира пред лице правде
Oкупљеним грађанима Новог Сада о "Новосадској рацији" говорио је и Ефраим Зуроф, директор Центра "Симон Визентал" из Јерусалима и почасни грађанин Новог Сада.
Директор центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф изјавио је да никада није касно да се казне нацистички злочиници из Другог светског рата и апеловао да се пред суд изведе мађарски официр из тог периода Шандор Кепиро.

Хрватске оружане снаге извршиле 22. јануара 1993. године  акцију "Масленица", на јужне делове бивше Републике Српске Крајине, где су, према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", убили 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје деце узраста до 12 година. У хрватској агресији "Масленица", трећој коју је Хрватска извршила током деведесетих година на заштићено подручје УН у збеговима је умрло 165 љиди, док се осам лица води као нестало.
Највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовата села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Прочитајте и ово... ДАЉЕ
Данас 15-та годишњица од акције "Масленица"

Рођен је 22. јануара 1896. године, мајстор пејзажа, актова и мртве природе особених тонова, посебно интензивних на сликама из родног Срема. На његовим сликама доминирају светли тонови, уз изражен осећај за осветљење и сугестивно остварење просторне дубине кроз експресивни лиризам. Дуго је живео у Паризу, а последње године живота провео је у Шиду, где су га у Другом светском рату убиле усташе 1942. Шумановићеве велике композиције "Доручак на трави" и "Пијана лађа" убрајају се у најзначајнија дела нашег модерног сликарства. Најбоља његова дела чувају се у Народном музеју у Београду, збирци Павла Бељанског и галерији "Сава Шумановић" у Шиду.
Погледајте галерију слика Саве Шумановића

Умро је 22. јануара 1894. године, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза у српској поезији. Његова лирика, обележена мисаоним скептицизмом, означила је раскид с романтичарском поезијом.
Писао је елегичне песме у којима преовлађују мотиви прошлости и самоће ("Зимска идила", "Јесен", "Ја ништа више не верујем", "Тамара", "Исток"). Радио је као коректор Државне штампарије у Београду, писар Министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну.
Дела: два издања "Песама" објављена за живота и сабрана дела постхумно.
По Јовану Деретићу, Илић је у српском песништву извршио оно што је десетак година раније захтевао С. Марковић: одлучан раскид с романтизмом. Међутим, његове књижевне тежње само се делимично поклапају с Марковићевим програмом и с реалистичком поетиком. У неким песмама он је био гласник напредних идеја свог доба, оштар критичар друштвених и политичких изопачености.