Времеплов - 20. јануар

Хришћански празник познат код Срба као Јовањдан, крсна слава многих српских породица слави се 20. јануара. Црква га светкује као "најчаснијег последњег пророка". Назван је Претечом јер се појавио пре него што је Исус Христос почео да припрема људе за свој долазак, али и Крститељем јер је крстио Христа на реци Јордан. Црква га истиче као пример човека чврсте воље, одважности и правичности.
Прича се да је сваке године на дан светитељев свети архијереј износио пред народ његову руку. Када би се јављала раширена, најављивала је родну и обилну годину, а када би била згрчена, предсказивала је неродну и гладну годину.
Прсти светог Јована
Један прст светог Јована Крститеља налази и у Зворничко-тузланској епархији, али да то није прст руке која се тренутно налази на Цетињу. Осим тога, у манастиру Копорину, у икони светог Јована, налази се и део моштију од палца Крститељевог, које је из Свете земље донео покојни епископ браничевски Хризостом... ДАЉЕ

Умро је 20. јануара 1945. године, ослободилац Београда 1918, али је у граду којем је донео слободу сахрањен без икаквих почасти. Као питомац Артиљеријске школе, учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. је као начелник Штаба Прве армије изузетно допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања.

Умро је 20. јануара 1921. године, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду предавао је од 1898. до 1904. стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу. Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића.
Због војно-политичке ситуације после аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, активиран је 1909. на захтев начелника Главног генералштаба војводе Радомира Путника и постављен за његовог помоћника.