Времеплов - 19. јануар

Празник Сабора светог Јована Крститеља, који данас слави Српска православна црква, посвећен је светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордану и претходно најавио његов долазак крштавајући и окупљајући нове вернике око будуће хришћанске цркве.
Сабор светог Јована слави се дан по Богојављењу, када се црква сећа Христовог крштења и заслуга Крситеља и Претече, који је припремао народ за нову веру позивајући на покајање.
"Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене... Он ће вас крстити Духом Светим и огњем", речи су светитеља који најављује долазак Спаситеља људског рода.

Хришћански празник који се обележава 19. јануара у спомен на дан кад је Јован Крститељ на реци Јордан крстио Исуса Христа. Према предању, док је Христос излазио из воде, отворила су се небеса и на њега се, у облику голуба, спустио Дух свети рекавши: "Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи". То је означило објављивање Богочовека и његово јавно увођење у спаситељску дужност.
БЕСЕДА НА БОГОЈАВЉЕЊЕ
Код Срба се Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. Овај обичај је везан за веровање у лековитост и чудотворност богојављанске воде - водице. Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре сунца обави ритуално купање у реци.

Умро је 19. јануара 1938. године, српски писац цинцарског порекла, највећи наш комедиограф, члан Српске краљевске академије, који је бриљантно насликао српску провинцију под династијом Обреновића и Београд с почетка 20. века и између два светска рата. Студирао је право у Грацу и Београду, а као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.
Као младић је 1887. осуђен на две године затвора због сатиричне песме "Два раба".
Учествовао је као добровољац у српско-бугарском рату 1885, а у Првом светском рату је прешао са српском војском преко Албаније. Даровит портретиста и писац са веома развијеним смислом за позоришну сцену и њене законе, оштро је запажао негативне појаве и с много духа сликао свет у којем се кретао - од општинског писара до посланика и министра. Његова дела суверено су владала репертоаром српских позоришта између два рата, а и сада су доста играна код нас и у свету.
Дела: комедије "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Протекција", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Свет", "Ујеж", "Мистер долар", приповетке и романи "Приповетке једног каплара", "Рамазанске вечери", "Општинско дете", "Бен-Акиба", "Аутобиографија", трагедије "Кнез Иво од Семберије", "Хаџи-Лоја", "Наход", драме "Тако је морало бити", "Јесења киша", "Пучина", "Иза божјих леђа".
Призрен, Аутор: Бранислав Нушић
Како су позоришници 1938. ожалили Брану Нушића

Премино је 19. јануара 1785. године, писац, историчар, богослов, издавач, преводилац, лексикограф, ботаничар и фармацеут, један од најпросвећенијих Срба 18. века. Рођен је 1726. у Вуковару, школовао се у Будиму, Бечу и Венецији. Писао је песме (најпознатија је "Плач Сербији") одломак:

Како стаде Сербија, славна и угодна,
са множеством народа бивша прође плодна,
пресилнима царева и храбри солдати.

Славни моји цареви и вожди велики,
с мојих храбри витези и сини толики.

Восток, запад, полуноћ бојали се мене,
славне, храбре Сербије, бивше тогда једне...