Времеплов - 15. јануар

Пре десет година у селу Рачак, 15.  јануара 1999. године, убијено је 40 људи. Вокер, шеф мисије ОЕБС-а на Косову, означио је као жртве албанске цивиле, а као починиоце злочина српске снаге. Бивши генерал МУП-а Србије Горан Радосављевић - Гури, тврди супротно.
"Ја сам од првог дана причао да је то била легитимна полицијска акција, да у тој акцији није било никаквог масакра, нити ичег другог што би одступало од обичаја ратовања. Моја сатисфикација је у томе што је после 10 година све изашло на видело", рекао је Радосављевић Радио-телевизији Србије.
Радосављевић је нагласио да је акција доказано "перфектно изведена", заједно са полицијом из Урошевца и војском и да је све било најављено међународној посматрачкој мисији која је целу акцију гледала.
"Један од разлога који потврђују оно што говорим је да сам у Штутгарту, у бази НАТО-а за Европу, добио медаљу и да је та акција ушла у уџбенике за специјалне јединице НАТО снага", рекао је Радосављевић.
Окидач за бомбардовање
Операција у Рачку, сукоб српске полиције и Ослободилачке војске Косова, била је иницијална каписла за одлуку о бомбардовању тадашње Југославије.
Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је тада изјавио: "Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку... невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом."
Кључну улогу одиграо је шеф Верификационе мисије ОЕБС-а Вијлијем Вокер, који је на лицу места, пре икакве истраге, изјавио да су у Рачку владине снаге починиле масакр над недужним цивилима.

У сeлу Рaчaк нa Кoсoву 15. јануара 1999. године, прoнaђeнa су тeлa 45 Aлбaнaцa, зa чиje су убиствo oптужeнe српскe снaгe бeзбeднoсти. Иaкo eкспeртизa финских пaтoлoгa кoje je aнгaжoвaлa Eврoпскa униja ниje дoкaзaлa дa сe рaди o мaсaкру нaд цивилимa, oвaj дoгaђaj je прeсуднo утицao нa дoнoшeњe oдлукe o бoмбaрдoвaњу Jугoслaвиje oд стрaнe НAТO 1999.

Прочитајте и ово... ДАЉЕ I   ДАЉЕ II
Још један поглед на Рачак

Почела 15. јануара 1804. године, сеча српских кнезова и виђенијих људи у Београдском пашалуку, после жалбе кнезова турском султану Селиму III на зулум дахија. Дахије су уз помоћ једног трговца из Земуна сазнале имена кнезова који су потписали жалбу и за само три седмице погубили су око 150 људи у Србији, укључујући Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина, Хаџи-Рувима, Марка Чарапића, Јанка Гагића и Хаџи-Ђеру, погубљеног шест дана пред почетак сече кнезова.
Дахије су тиме покушале да угуше отпор и спрече ослободилачки покрет српског народа, али је сеча само подстакла српске прваке да убрзају дизање Првог српског устанка и избор Ђорђа Петровића Карађорђа у Орашцу 14. фебруара 1804. за устаничког вођу.
На слици: Поставка 'Сеча кнезова' у музеју „Муселимов конак“ у Ваљеву, згради у којој су били заточениАлекса Ненадовић и Илија Бирчанин.