Времеплов - 14. јануар

Истакнути хрватски и југословенски вајар Душан Џамоња преминуо је јутрос у Загребу, у 81. години.
Џамоња је рођен у Струмици, у Македонији, 31. јануара 1928. године. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Загребу, а прву самосталну изложбу имао је 1954. године, само годину дана након што је почео да ради у свом атељеу.
Године 1970. у Врсару у Истри, где је живео, подигао је парк скулптура, а током последњих деценија живео је у Загребу и Бриселу.
Џамоња је био један од најугледнијих уметника у Европи, а током свог уметничког рада добио је низ признања и награда у Хрватској и целом свету.

Српска, Руска, Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија и неколико малих православних цркава, четири старе патријаршије (Васељенска, Јерусалимска, Антиохијска и Александријска) и сви светогорски манастири, које време својих празника одређују према Јулијанском календару, припремају се за празнично бдење 14. јануара и дочек 2008. године.
Према Јулијанском календару, којег је задржала још и Руска православна црква, првог дана нове године обележавају се и два велика хришћанска празника - Обрезивање Исуса Христа и свети Василије Велики који се помињу на предпразничним вечерњим службама и на литургијама на сам дан празника.
Дан Обрезивања Господа Исуса Христа слави се, дакле, 1. јануара по Јулијанском календару, односно 14. јануара по Грегоријанском календару и један је од Господњих празника којим је објашњена суштина хришћанске вере и страдања Христовог.
Овим чином, како каже Свето писмо, Исус Христос преузео је на себе грехе људског рода, а чин обрезивања се сматра знаком очишћења од прародитељског греха.

Преминуо је 14. јануара 1922. године, српски генерал лужичкосрпског порекла, један од најистакнутијих српских официра у балканским ратовима и у Првом светском рату, веома заслужан за блиставе победе српске војске над аустроугарском армијом у 'Церској' и 'Колубарској бици'.
У српску војску је примљен 1876. као добровољац са чином поручника и већ у српско-турском рату 1876-1877. истакао се као командант 'Шабачког' и 'Посавско-тамнавског батаљона'. У српско-турском рату 1877-1878. веома је успешно командовао 'Првим добровољачким пуком', затим 'Крајинским комбинованим пуком' у борбама код Беле Паланке и Пирота. У српско-бугарском рату 1885. командовао је 'Шестим пуком Дринске дивизије', у Првом балканском рату 1912-1913. Дринском, а у Другом балканском рату 1913. 'Дунавском дивизијом'.
У Првом светском рату је 1914. као командант 'Треће армије' примио први удар знатно надмоћније аустроугарске 'Пете армије' и успорио њено напредовање, што је омогућило српским снагама да се прегрупишу за Церску битку. 'Трећом армијом' командовао је и у 'Колубарској бици' и на 'Солунском фронту' до августа 1916. године.

Рођен је 14. јануара 1897. године, најмлађи учесник атентата на аустругарског престолонаследника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Као ђак је приступио национално-револуционарној организацији "Млада Босна", а због учешћа у Сарајевском атентату осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био је у затвору. У Другом светском рату је затворен у логор на Бањици.
Студирао је филозофију на Београдском универзитету, где је докторирао 1927. У периоду између два светска рата припадао је прогресивном крилу Земљорадничке странке, а после ослобођења земље, био је директор Балканолошког института и министар у влади Југославије. Био је историчар с изразитим даром за синтезу, што је основна одлика његових 70-так књига и студија.
Дела: "Босански устанак 1875-1878", "Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини", "Први српски устанак и босански Срби", "Политичка прошлост Хрвата", "Историја политичке мисли у Србији XIX века", "Одабрани историјски радови".
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА У СВЈЕТЛУ РАДОВА ВАСЕ ЧУБРИЛОВИЋА