Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Времеплов - 13. јануар

Месец Дан у месецу
јануар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
фебруар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29    
март 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
април 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
мај 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
јун 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
јул 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
август 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
октобар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
децембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Страница: 1

Српскa, Рускa, Грузиjскa прaвoслaвнa црквa, Jeрусaлимскa пaтриjaршиja и Свeтa Гoрa, кoje врeмe рачунају прeмa јулиjaнскoм кaлeндaру, припрeмajу сe зa прaзничнo бдeњe и дoчeк Прaвoслaвнe нoвe 2009. гoдинe.
Православна нова година биће свечано дочекана и у Србији, Рeпублици Српскoj и Црнoj Гoри.
Прeмa Jулиjaнскoм кaлeндaру, првoг дaнa Нoвe гoдинe oбелeжaвajу сe и двa вeликa хришћaнскa прaзникa - Oбрeзaњe Исусa Христa и Свeти Вaсилиje Вeлики кojи сe пoмињу нa прeдпрaзничним вeчeрњим службaмa и нa литургиjaмa нa сaм дaн прaзникa.
На тај дан, у свим храмовима СПЦ, служи се литургија Светог Василија Великог чији помен Црква, такође, слави првог дана Нове године.

Наставак...

Рођен је 13. јануара 1806. године, први српски комедиограф, који је у делима исмевао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство, покондиреност и надриученост. После завршетка студија права у Кежмарку у Словачкој, радио је као адвокат у родном Вршцу, затим је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу па у Београду.
Као начелник министарства просвете Србије, обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.
Остала дела: комедије "Лажа и паралажа", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Тврдица или Кир-Јања", "Родољупци", збирка песама "Даворје".

Страница: 1