Времеплов - 10. јануар

Рођен је 10. јануара 1909. године, физичар и хемичар, један од проналазача процеса нуклеарне фисије (цепање атомског језгра), професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. Светски познат научник постао је кад је с Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Резултат је био неочекиван и епохалан - откривени су и елементи средње атомске масе (лантан и други), а не само тзв. трансурански елементи, како се очекивало, а други научници су понављањем тог експеримента установили да је бомбардовање неутронима произвело цепање језгра атома урана.
У Другом светском рату је од почетка био у Народноослободилачкој борби, 1942. изабран је за потпредседника на Првом заседању АВНОЈ-а, а после рата организовао је Институт за нуклеарне науке у Винчи крај Београда.
Физика у Србији

Умро је 10. јануара 1890. године, писац и лекар, један од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду, а медицину у Берлину. Написао је само девет приповедака, од којих је "Швабица" остала у фрагментима. Мада с патријархалним погледима на живот, његове приповетке - сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком - имају класичну вредност. Преводио је руске писце Николаја Чернишевског, Николаја Гогоља и Алексеја Писемског и француског писца Ежена Скриба.
Као лекар, учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај.
Остала дела: "Први пут с оцем на јутрење", "Све ће то народ позлатити", "Ветар", "На бунару", "Школска икона", "Он зна све", "У добри час хајдуци", "Вертер".
На слици Лаза Лазаревић у униформи војног лекара