Јуче и данас

Међународна лига за заштиту људског достојанства и безбедности из Русије доделила је Његовој светости партијарху српском Павлу орден "Достојанство", као и икону Светог Серафима Саровског.
Орден је у Патријаршији у Београду данас уручио председник Међународне лиге за заштиту људског достојанства и безбедности из Русије Владимир Вареников, а у име патријарха Павла примио га је епископ хвостански Атанасије, патријархов викар, објављено је на сајту Српске православне цркве /СПЦ/.
Гости из Русије су током срдачног и братског разговора истакли заначај личности патријарха Павла у данима искушења кроз које су прошли српски народ и Црква. Епископ Атанасије је, нагласивши важност братских односа Србије и Русије, захвалио у име Његове светости на додиељеном ордену првојерарху СПЦ.
Додели ордена и иконе је у име српског огранка Међународне лиге за заштиту људског достојанства и безбедности присуствовао Мићун Васић.

У недељу, 10. маја, сестринство манастира Градац и локална власт у Рашкој, организоваће традиционалну, четврту по реду манифестацију Дани краљице Јелене, у част ове владарке, добротворке и ктиторке манастира. Јелена је француска принцеза и супруга краља Уроша Немањића.
Постоје две манифестације у Србији које величају име краљице Јелене, мајке краљевића Милутина и Драгутина. Једну организује француско-српско друштво пријатељства под именом Дани јоргована славећи дан када је Јелена Анжујска стигла у Србију и удала за краља Уроша. Предање каже да је за невесту која је примила православље, Урош долином реке Ибра засадио јорговане, како би је подсећали на родни крај.
Друга манифестација су Дани краљице Јелене која се 10. маја одржава у порти манастира Градац изграђеног 1277. године по жељи ове светитељке, изузетно одане немањићкој лози. Архиепископ Данило II у њеном житију описује краљицу као жену оштре речи, благе природе, у заповедању кротке, непорочне у животу. Уз краља Уроша, била је најутицајнија личност у Србији крајем 13. века. Посебно је бринула о девојкама и младим удовицама и основала школу у којој их је просвећивала, васпитавала и учила ручним радовима. У позним годинама се замонашила, а сахрањена је у својој задужбини - манстиру Градац.

На Ђурђевдан се сваке године код Ђурђевих ступова окупља народ на традиционални сабор. Одмах затим, мајстори ће наставити са радом и куле ће расти приближавајући се, по легенди, замислима заточеног жупана Стефана Немање, који је из пећине могао да види само ово брдо и заклео се да ће на њему саградити божји храм.
Протосинђел Герасим подсећа да се, паралелно са градитељском обновом манастира, и Срби духовно обнављају, све чешће се окупљајући у храму и помажући обнову. Мисионарско-приложничка акција „Обновимо себе – подигнимо Ступове“ и даље траје и обухватила је многе у Србији и у расејању. „Како је дивно, Господе, кад храм васкрсава“, поје на многим манифестацијама музички састав „Ступови“, подсећајући увек изнова на значај манастира на крову Србије.
Изглед манастира Ђурђеви ступови у Расу, недалеко од Новог Пазара, све је ближи првобитном, какав се да замислити на основу пројеката покојног др Јована Нешковића и мермерне макете која се чува у манастирском лапидаријуму.

Гарда Војске Србије (ВС), најелитнија јединица оружаних снага, обележава свој дан, настављајући традицију дугу 179 година.
Историјат Гарде
Историјат Гарде почео је на Ђурђевдан 1830. године, када је у Пожаревцу постројена прва чета Књажеве гарде, да би 1831. у састав те јединице ушла и музика - "Књажевско- сербска банда". Књаз Србије Милош Обреновић претходно је тражио од старешина да му по "стасу и угледу" одаберу најбоље младиће из својих нахија - "у сваком погледу да су примерни", да не пију и да нису "ветрогоње" и "ако је могућно, да буду писмени".
После завршетка Првог светског рата, приликом избора југословенских гардиста захтевало се добро здравље регрута, одређено социјално порекло, примерено владање и писменост, а уз то да су правилно развијени, "лепе и угледне спољашности".
У току и после завршетка Другог светског рата, језгро Гарде и будућег Гардијског батаљона чинио је Пратећи батаљон Врховног штаба Народноослободилачке војске.
Гардијска бригада је формирана 1. новембра 1994. године. Кандидати су морали да буду проверени, окретни и физички потпуно здрави, а официри до чина мајора морали су да буду писмени "и у борби истакнути".

У цркви поморавског села Мојсиња 2. маја откривена је и освештана спомен-плоча војводи Раку Левајцу (1777–1833) који је војевао у оба српска устанка. Овај белег подигли су војводини потомци, уз богослужење жичког владике Хризостома.
Као учесник Остружничке скупштине, Карађорђеве делегације на преговорима у Земуну, битака на Мишару (1806), Љубићу и Дубљу (1815) – за војводу ужичке нахије Карађорђе га је прогласио 1810., али му је то звање одузео три године касније – Левајац је несумњиво заслужио значајније место у историји устаничке Србије.
– Његово име и дело били су прекривени заборавом јер се замерио и Карађорђу и Милошу. Истовремено, био је довољно мудар да избегне сусрет са овим другим, јер би му следовало погубљење. Зато је Рако Левајац један од ретких устаничких вођа који су умрли природном смрћу – каже Горан Р. Левајац, војводин потомак, историчар из Крагујевца.

Десетогодишњица погибије пилота пуковника Миленка Павловића, који је у борби са вишеструко надмоћнијом авијацијом НАТО-а на небу изнад Ваљева 4. маја 1999. године страдао, обележена је јуче у Ваљеву. Тог дана пре десет година, око 12 часова, команди 204. ловачко-авијацијског пука у Батајници на чијем челу је био Павловић, јављено је да већи број НАТО авиона иде према Ваљеву, са намером да изврши нова разарања. Команду да полети добио је један од млађих пилота, међутим Павловић је телефонском везом наредио да се млађи колега задржи и уместо њега он је сео за команде „мига 29” и полетео у правцу Ваљева и свог завичаја.
Одмах после узлетања приметио је да му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара, што га није деморалисало нити довело у искушење да се врати у базу. На небу се упустио у неравноправну борбу против 16 непријатељских авиона. Неустрашивошћу и ретко виђеним маневрима, које је тог дана посматрало више Ваљеваца, у једном моменту успео је да натера неколико непријатељских авиона у бег, али око 12.30 часова био је погођен са три ракете.

Данас се обележава 17 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву. У нападу на колону ЈНА убијена су 42 војника, 70 рањено, а заробљено 200 припадника бивше ЈНА. Случај је пред Тужилаштвом БиХ, али оптужнице још нису подигнуте. Тужилаштво Србије расписало је потерницу за 19 особа из БиХ, осумњичених да су починили ратне злочине над припадницма ЈНА у Добровољачкој улици.
Конвој са војницима бивше ЈНА требало је да се мирно повуче из Сарајева у Лукавицу. Гаранције да војска неће бити нападнута генералу Милутину Кукањцу дао је Алија Изетбеговић. Додатна гаранција било је и његово пребацивање са сарајеског аеродрома у Лукавицу. Изетбеговић је пуштен а колона у Добровољачкој улици нападнута.
У Тужилаштву БиХ и 17 година после Добровољачке кажу да је истрага у току. За власти РС незадовољне радом правосудних институција БиХ и ово је аргумент да се преиспита њихов рад.
"То нису аргументи за Тужилаштво, за Тужилаштво је само аргумент да ли је неко Србин па да га процесуира. То је апсолутно неприхватљиво, такве институције не требају БиХ", рекао је председник Владе РС Милорад Додик.

На Светски дан слободе медија, 3. маја пре десет година, НАТО је бомбардовао и практично уништио зграду РТС-Телевизије Нови Сад, садашњег дела медијског Јавног сервиса Војводине, који је и даље у подстанарским просторијама.
Западна војна алијанса је, у току 78 дана ваздушне кампање на СР Југославију, још четири пута својим пројектилима гађала и потпуно уништила нову и стару зграду, и део опреме новосадске телевизије, на брду Мишелуку уз десну обалу Дунава.
У тим нападима, на срећу, није било настрадалих али је причињена огромна материјална штета коју ће се, према многим оценама, веома тешко надокнадити.
Претходна власт Новог Сада и руководство Радио-Телевизије Војводине договорили су се да плац на Мишелуку буде уступљен граду, а заузврат би била обезбеђена одговарајућа локација за изградњу нове телевизијске зграде.

Парастосом погинулим и несталим, који је служен у цркви Светог Марка у Београду,  обележена је 14. годишњица страдања српског народа у западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак". Премијер Републике Српске Милорад Додик сматра да је најтужније то што нема правде за починиоце злочина над цивилним жртвама, и да је "фрустрирајуће спровођење селективне правде хрватских власти".
Парастоси су служени и у храму Пресвете Богородице у Градишки и другим црквама у Републици Српској, где у избеглиштву живи највећи број Срба протераних 1995. године из западне Славоније.  У Градишки, са моста спаса, спуштени су венци у реку Саву.
Парастосу и одавању поште страдалим Србима у Градишици присуствовао је и премијер РС Милорад Додик је рекао да Хрватска у највећем степену и данас скрива ратне злочине почињене на њеној територији и да опструише повратак Срба и њихове имовине, чиме и даље подстиче већ почињено етничко чишћење.
Додик је казао да је Хрватска акцију "Бљесак" извела с намером да истера Србе и етнички очсти ту државу од српског становништва.

Тог 29. априла 1999.године са неколико пројектила испаљених из авиона НАТО, срушен је телекомуникациони торањ на Авали. Тај објекат, виши од 200 метара, изграђен 1965, био је један од најпрепознатљивијих симбола Београда.
Радио-телевизија Србије обележила је десетогодишњицу рушења Авалског торња у НАТО бомбардовању СФР Југославије, као и скорашњи завршетак бетонских радова на обнови торња.
Авалу су посетили министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, министар културе Небојша Брадић и Александар Тијанић, генерални директор Радио-телевизије Србије.
"Успели смо да испунимо задатак. После десет година, добили смо нови торањ, симбол пркоса онога што је срушено, са једним новим, функционалним карактером за све грађане. Нови торањ је основа дигиталног сигнала и квалитетнијег програма", рекао је министар просторног планирања Оливер Дулић, обраћајући се присутнима на Авали. Дулић је рекао да, због временских неприлика, радови до данас нису завршени и за 29. август најавио отварање новог торња.