Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 ... 211 212 213 214 215 ... 220

Одлука председништва Сабора Хрватске да се за комеморацију погинулим квислинзима на Блајбургу обезбеди шест пута више новца него за комеморацију жртвама усташког терора у некадашњем логору Јасеновац (600 према 100 хиљада куна) изазвала је реаговање Савеза антифашиста, али и председника Стјепана Месића.
„Истина је да ниједан погинули у Јасеновцу није крив ни за једног на Блајбургу, али су многи на Блајбургу криви за многе у Јасеновцу”, изјавио је Месић истичући да је образложење да је Јасеновац раније добијао новац, а Блајбург није - само заваравање.
Обележавање злочина у Другом светском рату на подручју Југославије треба бити у Јасеновцу јер је оно највеће губилиште у региону, рекао је Месић, додавши да ипак треба обележити и Блајбург, иако је тамо погинуло само неколико људи, док је највећи број погинуо на такозваном Крижном путу, када су заробљеници из Словеније доспели до Војводине.

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске (САБАХ) је поводом одлука Сабора оценио да се том одлуком Сабор који мора деловати у складу с Уставом и законима по којима су сви грађани пред законом једнаки сврстао жртве усташа у много нижу категорију од оних који су заробљени након завршетка рата.
Танјуг

Kомпилација композиција наших познатих музичара на стихове Светог владике Николаја, посвећен највећем хришћанском празнику Васкрсу, представљен је вечерас у галерији "Прогрес".
Компакт диск у издању Друштва пријатеља манастира Ђурђеви Ступови представљен је у оквиру манифестације "Недеља ћирилице" која је одржана протекле седмице у галерији "Прогрес".
"На албуму се налази 13 песама различитих музичких стилова наших познатих аутора, на текстове Светог владике Николаја, од којих су десет ауторске и једна ауторска обрада народне песме Христос воскресе", казала је музички уредник ЦД-а Љиљана Поповић.
Аутори песама су Павле Аксентијевић, Слободан Тркуља, Милан Ђурђевић, Бранко Исаковић, Жељко Савић, Бане Јелић, Небојша Антонијевић Антон, Слађана Милошевић, Љуба Нинковић, Небојша Мастиловић и Љиљана Поповић. На почетку и на крају албума су васкршњи тропари византијских напева у извођењу Аксентијевића.

Наставак...

У Хамилтону је 31. марта ове године, у склопу Отвореног форума основаног пре скоро 40 година од стране др Џон Фрида, одржана групна дискусија о учествовању канадских војника у склопу миротворних мисија Уједињених нација са акцентом на операцију Медачки џеп у Хрватској 1993. године.
Главни предавач био је др Колин Кембел (Цолин Ц. Цампбелл, Пх.д.), професор у школи Глендејл у Хамилтону, слика десно, док су своје тезе изнели и наставница Зара Павловић, а сведочења студенти Сања и Дијана Ивановић и Зорица Вујнић, које су тада биле мале девојчице у збеговима српског народа на чувеном "путу суза" до слободних крајева Босне и Србије.
За ово вече најпре је припремљена одлична презентација о чињеницама о операцији Медачки џеп (9-17. септембра 1993), које су добро познате српском народу, али разлог због кога акција канадских војника никада није добила захвалност канадске јавности и војног врха - остао је тајна.

Наставак...

Милован Витезовић (1944), песник, романописац, есејиста, афористичар, аутор великог броја филмских и телевизијских сценарија, писац за децу и омладину, објавио је четрдесетак књига, у више од 180 издања. Тешко их је све пребројати, јер је свака Витезовићева књига доживела више издања. Његова култна књига „Лајање на звезде” имала је чак 28 издања.
Витезовић је аутор тринаест романа, међу којима су: „Шешир професора Косте Вујића”, „Чарапе краља Петра”, „Хајдук Вељко Петровић”, „Милена из Кнез-Михаилове”, збирки песама: „Војници у воћњаку”, „Слободније од слободе”, „Робијаши у срцу”, „Певање српско”, „Одбрана душе”, књига афоризама: „Срце ме је откуцало”, „Мождане капи”, „Човече, наљути се”.
Српска књижевна задруга, у едицији „Савременик”, објавила је недавно Витезовићеву нову књигу „Госпођица Десанка”, романсирану биографију о животу младе Десанке Максимовић.
У роману сте описали детињство велике песникиње, њено одрастање у Бранковини. По чему се девојчица Десанка разликовала од својих вршњака?

Наставак...

Довољно је било рећи: Рајко Митић.
То је значило да се говори о изванредном фудбалеру Црвене звезде и репрезентације, љубимцу навијача, фер-плеј играчу без премца... Рајко је био идол широм Југославије. Његово име се изговарало у разним крајевима света: Фиренци, Паризу, Рио де Жанеиру, Тампереу и Хелсинкију...
Био је џентлмен у копачкама. Капитен над капитенима у Црвеној звезди и националном тиму Југославије. Затим савезни капитен, стручњак под чијим се руководством Џајић, Петковић, Пантелић, Пауновић, Мусемић и остали 1968, у Купу европских нација, како се тада звало првенство Старог континента, освојили друго место.
У полуфиналу је на колена бачен светски шампион из 1966. Енглеска (1:0). Био је то први пораз екипе Ралфа Ремзија. У борби за шампионско звање с домаћином Италијом прво нерешен резултат (1:1), а у поновљеном мечу „азури” су славили са 2:0. Мирослав Павловић који је са Драганом Холцером и Благојем Пауновићем чинио изванредну халф-линију државног тима, после прве утакмице без устезања је изјавио:

Наставак...

Све већи број политичара, политичких и војних аналитичара данас јавно истиче да 1999. године нису постојали наводни „хуманитарни“ аргументи и разлози, којим је правдано бомбардовање СР Југославије, односно њених чланица Србије и Црне Горе, указивањем на бројне примере манипулације светског јавног мнења тим поводом. Тог мишљења је и Мирослав Лазански, војно-политички коментатор „Политике“ са којим је разговарао Младен Бијелић.
У позадини бомбардовања тадашње СР Југославије стоје геостратешки и економски разлозима, а не наводни хуманитарни разлози и угрожена људска права, како се тада најчешће наводило у западним међународним круговима и седишту НАТО-а, оцењује Лазански. Угрожена људска права не могу бити алиби за отцепљење дела територије неке земље, додаје Лазански, истичући да је сада „сасвим јасно да је СР Југославија, била жртва новог колонијалног империјализма, који је био заогрнут у плашт „хуманитарне“ интервенције. Са протоком времена све више се откривају прави разлози агресије на Југославију, каже Лазански, наводећи  да је то, пре свега, била битка за заузимање стартних позиција у процесу даљег окруживања Русије. С друге стране, то је уједно била и  битка за контролу јефтиних сировина и радне снаге, односно освајање нових тржишта“, рекао је Лазански.

Наставак...

Тачно девет година после почетка напада НАТО на тадашњу СР Југославију, у Србији се још увек осећају последице тог рата: породице се сећају својих најмилијих страдалих тог пролећа, заостале бомбе и даље угрожавају безбедност грађана на појединим локацијама, још увек су видљиве рушевине попут зграде Генералштаба у центру Београда. Према званичним подацима, током тог сукоба погинула су 1.002 припадника Војске Југославије и МУП-а Србије, док се број погинулих цивила процењује на око 2.000 (прецизни подаци за ову категорију жртава нису сачињени ни скоро деценију касније), а међу њима је и 88 смртно страдале деце.

Према подацима Грађевинске дирекције Србије објављеним у марту 2006. године, рушилачки биланс гласи: уништена су 54 објекта путне инфраструктуре (од тога 44 моста), 18 објеката железничке инфраструктуре (17 мостова) и 148 објеката високоградње (стамбени и јавни објекти). Међутим, у ову евиденцију нису уврштене привредне зграде и приватне куће. Такође, још увек не постоји општеприхваћена процена нанете материјалне штете: експерти Групе 17 су непосредно после рата тврдили да штета није мања од 30 милијарди долара, док је тадашња Савезна влада штету проценила на више од 100 милијарди долара.

Наставак...

Хришћански верници који време рачунају по Грегоријанском календару прослављају Васкрс. Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару православне цркве, односно Ускрс - Вазам у римокатоличком календару, или само Ускрс, како га именују протестантска, англиканска, лутеранска, баптистичка или друге заједнице настале реформацијом римокатоличке цркве, носи епитет најстаријег и највећег или празника над празницима, јер представља саму суштину хришћанства.
Исус Христос, Месија, који се оваплодио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човек, дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха, да би, затим, васкрсењем из мртвих победио смрт која је настала као последица греха.
Без васкрсења, као највећег догађаја васељене, како то наводе теолози, сама Христова жртва не би имала никаквог смисла, а хришћанство би била само једна лепа прича.

Наставак...

Управо марта месеца, пре 140 година укинуте су забране Вуковог правописа. Предлог Комисије у овом смислу прихватио је Државни савет 21. марта 1868 (по новом календару), а три дана затим уследило је и одобрење кнеза Михаила, а Зборник закона и уредаба уврстио га је 28. марта.
Није тада,дакле, како неки поимају, и званично уведен. „Вуковица” је напросто освојила српску књигу водоплавно… А 3. јануара 1833, подсетимо се, званично је забрањена „Објављенијемо штампању”: тачком 7 у њему је истакнуто да се неће „печатити” књиге „с писменима љ, њ и ј по ортографији познатога списатеља Вука Стефановића Караџића”.
Све од моћи и утицаја окомило се тада против Вукових захтева: власт, црквени великодостојници (митрополит Стратимировић је спалио Вуков Српски рјечник, којим је започета његова културна револуција). Аутор, прерано оптимистичан, науман је био да уз поменуто дело донесе и вињету „анђела с трубом који ће победу гласити”. Предстојало му је, међутим, скоро пола века „рата за српски језик и правопис”, мучног и жучног, пуног распри, увреда итд... Било је присташа који су му, с првом платом, ускраћивали подршку. А један од оновремених старешина рекао је: несрећа на Косову ништа је према оној коју Вук спрема српском народу; набеђивали су га да латиничким словом ј хоће да нас „пошокчи” (покатоличи) итд. Стога је он, с правом, окретао очи младежи – само она, говорио је, може нас ослободити срамоте. Млади су, углавном, и привели победи његова настојања, И његов мртвачки сандук спустили су омладинци у раку на бечком гробљу.

Наставак...

Књигом „Планирани хаос” некадашњи посланик Странке демократске акције Ибран Мустафић само је потврдио оно што се одавно знало: страдање Срба који су током рата остали у Сребреници. Такође, он сведочи да су јединице бошњачке Армије БиХ из наводно демилитаризоване зоне, која је била под заштитом Уједињених нација, упадале на територију под контролом Војске Републике Српске и нападале српске борце и цивиле. Осим тога, он сугерише да је пад Сребренице последица „издаје” бошњачког политичког и војног врха.
У „Планираном хаосу” аутор је, поред осталог, забележио да му је командант 28. дивизије Армије БиХ Насер Орић испричао како је убио сребреничког судију Слободана Илића. Орић му је најпре, тврди Мустафић, извадио оба ока, а затим га је заклао. Хашки суд је, подсетимо, Орића осудио на две године затвора због ратних злочина на подручју Сребренице. Мустафић бележи и то да је Зулфо Турсуновић убио медицинску сестру Раду Милановић.

Наставак...
Страница: 1 ... 211 212 213 214 215 ... 220