Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 ... 202 203 204 205 206

Прaзник свeтих врaчa Кoзмe и Дaмjaнa oбeлeжaвa сe у хрaмoвимa Српскe прaвoслaвнe црквe, прaвoслaвним дoмoвимa и мнoгoбрojним здрaвствeним устaнoвaмa кoje свeтитeљe и лeкaрe слaвe кao зaштитникe свoje прoфeсиje.
'Свeти Кoзмa и Дaмjaн, брaћa пo тeлу, рoдoм из Aзиje, сиjaли су дoбрим дeлимa, пa дoбишe oд Бoгa дaр исцeлeњa и дaрoвaшe здрaвљe и душaмa и тeлимa лeчeћи свaку слaбoст и свaку нeмoћ', зaписao je влaдикa Никoлaj Вeлимирoвић.
Прeмa прeдaњу, свeтитeљи су пoмaгaли и лeчили нe трaжeћи зa узврaт ништa 'рaди дoбиткa и бoгaћeњa, вeћ Бoгa рaди' пa су у нaрoду пoзнaти кao свeти Бeзсрeбрeници.
Зaписaнo je дa je Кoзмa 'љутo зaмeриo Дaмjaну кaдa je oд Пaлaдиje, жeнe кojу су излeчили oд тeшкe бoлeсти, узeo три jajeтa'.

Наставак...

Пoлaгaњeм вeнaцa нa спoмeник крaљeвимa Пeтру Првoм и Aлeксaндру Првoм Кaрaђoрђeвићу у Булoњскoj шуми и нa српскoм вojничкoм грoбљу Тиje у Пaризу, дaнaс je oбeлeжeн Дaн примирja у Првoм свeтскoм рaту. Вeнцe су пoлoжили прeдстaвници aмбaсaдe Србиje у Пaризу и Друштвa зa нeгoвaњe трaдициja oслoбoдилaчких рaтoвa Србиje дo 1918.
Дaн примирja oбeлeжaвa сe oд 1919, у знaк сeћaњa нa пoтписивaњe примирja и прeстaнaк нeприjaтeљстaвa у Првoм свeтскoм рaту 11. нoвeмбрa 1918. гoдинe. Пoмeн српским вojницимa трaдициoнaлнo сe oдржaвa уoчи цeнтрaлнe свeчaнoсти кoд Триjумфaлнe кaпиje у фрaнцускoм глaвнoм грaду.
Србиja je билa мeђу силaмa пoбeдницaмa члaницaмa Aнтaнтe кoje су прeдвoдили Фрaнцускa, Русиja [кoja сe 1917. пoвуклa из рaтa пoслe избиjaњa Oктoбaрскe рeвoлуциje] и Вeликa Бритaниja кojимa су сe кaсниje придружилe Итaлиja [1915.] и Сjeдињeнe Aмeричкe Држaвe [1917.]. Пoрaжeнe, силe Цeнтрaлнe oсoвинe, су прeдвoдили Aустрo-Угaрскa, Нeмaчкa и Oтoмaнскo цaрствo

Наставак...

Животни пут и дело једног од пет најумнијих људи 20. века, Милутина Миланковића, творца најзначајнијег дела српске науке у протеклом столећу „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба” биће приближени садашњим и будућим генерацијама, захваљујући, неколицини ентузијаста и Привредној комори Војводине.
На конференцији за новинаре која је јуче одржана у Новом Саду, најављено је да ће промоција документарног филма „Путник кроз васиону и векове” редитеља Душана Вулековића, бити одржана 15. новембра у великој сали овдашњег Конгресног центра, а у организацији Привредне коморе и Удружења „Милутин Миланковић”.
О филму су говорили председник војвођанске Привредне коморе Никола Стојшић, продуцент Славко Максимовић и директор филма Слободан Стојановић, истакавши да је реч о комбинацији игране структуре, којом је на филмски начин оживљен лик академика Миланковића, и анимације којом је представљен део његовог научног опуса и документарне грађе. Основна жеља многобројне ауторске екипе, како је јуче наглашено, била је да се допринесе вредновању личности и дела овде неправедно и недопустиво запостављеног, а у свету веома признатог и познатог српског научника.

Наставак...

Верски и поклонички туризам је веома популаран у свету, а поново постаје и код нас. Познато је да су страни туристи одувек били заинтересовани за наше цркве и манастире. Богата понуда овог вида туризма представљена је на минулом сајму у Новом Саду.
Први пут су на једном месту представљене све конфесије које делују у нашој земљи: Српска православна црква, Католичка црква, Јеврејска заједница и синагоге, Мисихат Исламске заједнице, Евангелистичка верска заједница. То је била прилика да се шира јавност упозна са њиховим радом и међусобном сарадњом, али и да види како се прилагођавају новим временима и како негују културу, традицију и верску баштину.
Поклоничке агенције приређују организоване посете верским објектима у земљи и иностранству.
Најпознатија међу њима је свакако „Доброчинство”, агенција Српске православне цркве која већ много година организује посете манастиру Хиландар, Метеорима, Светој земљи (за Божић и Васкрс), као и нашим манастирима, али и светим местима у иностранству. Увек је највеће интересовање за обилазак Свете земље, Хиландара и манастира Острог, кажу у овој агенцији

Наставак...

Jeдaн oд вoдeћих српских интeлeктуaлaцa Слoбoдaн Joвaнoвић рeхaбилитoвaн je oдлукoм Oкружнoг судa у Бeoгрaду.
У oдлуци Oкружнoг судa, нaвoди сe дa je Вeћe, пoслe рoчиштe oдржaнoг 11. jунa, дoнeлo рeшeњe кojим je усвojeн зaхтeв зa рeхaбилитaциjу и утврђeнo дa je ништaвa прeсудa Вojнoг вeћa Врхoвнoг судa ФНРJ oд 15. jулa 1946. гoдинe.
Тoм прeсудoм Joвaнoвић je биo oсуђeн нa 20 гoдинa зaтвoрa сa принудним рaдoм, губитaк пoлитичких и пojeдиних грaђaнских прaвa нa 10 гoдинa, кoнфискaциjу имoвинe и губитaк дрзaвљaнствa.
Зaхтeв зa рeхaбилитaциjу пoднeли су Aдвoкaтскa кoмoрa Србиje, Удружeњe књижeвникa Србиje, СЛС, Oмлaдинa ДСС-a, Удружeњe припaдникa Jугoслoвeнскe вojскe у oтaџбини и Удружeњe жртaвa кoмунистичкoг рeжимa и Нaдa Тoмић Вукoвић.
Слoбoдaн Joвaнoвић [1869-1958] биo je прaвник, истoричaр, књижeвник, прeдсeдник Српскe крaљeвскe aкaдeмиje, прoфeсoр и рeктoр Бeoгрaдскoг унивeрзитeтa, пoтпрeдсeдник и прeдсeдник крaљeвскe влaдe у избeглиштву.

Наставак...

Доста је распрострањено мишљење да су помесне (аутокефалне) православне цркве националне, тј. да у православљу постоји поистовећење вере и нације. За друге цркве (римокатоличку и протестантске цркве и друге верске заједнице) сматра се да су интернационалне. Код нас многи цркву доживљавају као једну од националних институција чији је циљ да чува национална обележја, обичаје, језик, фолклор, културу, и државни „територијални интегритет и суверенитет“. Посматрано историјски, Православна црква је заиста формирала национални идентитет источнохришћанских народа. Исти је случај и са латинском црквом када су у питању западноевропски народи. Све до новијег времена хришћанство је прожимало и надахњивало све поре народног и друштвеног живота: културу, уметност, политику, економију, литературу, јавни морал. У периодима ропства црква је и имала и политичку власт  јер цивилна није постојала (није ни могла да постоји). То има за последицу да се данас Грк, Румун, Бугарин, Рус, Србин осећа православним „по рођењу“ (Хрват као римокатолик), иако је вера увек чин слободног избора.

Наставак...

Као и сваки драгоцени научни рад тако је и књига „Повеље и писма деспота Стефана” – стварана далеко од уобичајене буке и реклама које прате настајање свакојаких књига – доказала одмах по изласку из штампе, а то је било пре само недељу дана, да као капитални пројекат улази у саму основу наше културе. Академик Александар Младеновић, аутор исто тако значајног дела „Повеље кнеза Лазара” (издавач обе је београдска „Чигоја штампа”), у овој је књизи, на једном месту, представио све познате писане документе (повеље, писма, и др.) наследника кнеза Лазара: супруге кнегиње Милице (монахиње Јевгеније, а касније великосхимнице Јефросиније) и синова (кнеза, а касније деспота) Стефана и Вука.
Кнез и деспот Стефан (1377–1427), син кнеза Лазара и кнегиње Милице, почео је да уз помоћ мајке, врло млад, влада Србијом, после очеве погибије у Косовском боју. Прво је био кнез да би од 1402. године па до смрти владао као деспот – ову је титулу добио од Византије. У књизи се поред повеља које је он потписао налази и једно кратко писмо кнегиње Милице, сачувано у оригиналу…
Документи у књизи „Повеље и писма деспота Стефана”, како стоји у резимеу дела, писани су српскословенским и српским језиком и настајали су у времену од 1392. до 1427. године, а један њихов број сачуван је у оригиналу. Писани су у разним местима Србије: у Јагодној (Јагодини), Приштини, Новом Брду, на Расини (област око реке Расине), у Борчу, североисточно од Чачка, у Морави (област око десне обале реке Западне Мораве од Чачка до ушћа Ибра у ову реку), у Павловцима (југозападно од Смедерева) и у Крушевцу

Наставак...

Комисија за очување националних споменика БиХ је комплекс средњовековног града – замка Самобор код Устипраче –прогласила угроженим националним спомеником тек 2006. године, из чисто административног пропуста, иако је реч о изузетно значајном културно-историјском споменику из средњовековног периода. Премда су потом најављени озбиљнији конзерваторски радови и његова комплетна ревитализација, то, очигледно, чека нека финансијски боља времена.
Комплекс средњовековног града, замка Самобора, од преко пет хектара површине на изузетно стрмом и неприступачном подручју у дринском кањону, упркос великим оштећењима, представља најочуваније утврђење Херцега Стефана Вукчића Косаче на ширем подручју Горњег Подриња и спада у ред највећих и најпространијих тврђава на просторима Босне и Херцеговине.

Наставак...

ДВА ВЕКА У СРБИЈИ
Осамнаесто столеће, названо метафорично, у једној од књижевних периодизација – Доситејевим добом – било је доба које је дало неколико важних ствари за националну културу и књижевност: изнедрило је свест о народном као књижевном језику; увело је формиране нове уметничке жанрове, први сонет и часопис (Захарија Орфелин), прву аутобиографију (Доситеј Обрадовић) и мемоаре (Симеон Пишчевић), први роман (Павле Јулинац) и комедију (Емануил Јанковић), први уметнички еп (Јован Рајић), прву сатиру (Михаило Максимовић), прву књижевну критику (Орфелин), први путопис (Јеротеј Рачанин); ово доба створило је идеју о важности образовања као основе за формирање слободне личности; понудило је и идеју о том како се вера и нација могу променити, али језик – никад.
Много од тог стигло је испод Доситејевог пера, а многима од ових идеја Доситеј је био подстрекач. Поготову је био пропагатор идеја о толеранцији и алтруизму, о чему готово са сваке његове странице зраче реченице. Био је страствени заговорник важности сазнања истине. Био је писац који ни о ком није написао ружну реч. Шта је, међутим, од тих Доситејевих идеја  остало стамено утемељено у данашњем веку, у много чему сличном 18. столећу, бар кад је реч о демократизацији културе, штампи, публиковању књига и могућности образовања за све... ЦЕО ТЕКСТ

Безмало читаво столеће ћутали су Рафаиловићи, све док их, пре деценију, историчар уметности Марина Лукић-Цветић није приволела да проговоре о незнаним тајнама и покажу низ још сачуваних предмета из времена последње, кобне, краљице династије Обреновић. Велику помоћ истражитељки је пружио Живан Негојевић, чија је прабаба била кума Драги Машин.
Рафаиловићи су са Црногорског приморја, од Будве, долазили кнезу Милошу да помогну оружјем (били су оружари) и обуком устаника. Населили су се, потом, у једном селу код Краљева и окумили са Драгиним дедом Николом Луњевицом. Родоначелник Рафаиловића је Рафаило, носилац ордена „Таковски крст“. Његов син Раденко је био писар код Милоша, а најстарији Раденков син Антоније заслужио је чак два иста ордена и они су били понос њихових потомака.
– Драга је била супруга инжењера Светозара Машина који је, у то време, пробијао пут кроз Ибарску клисуру. Тим поводом је краљ Милан Обреновић приредио бал у краљевачком хотелу „Париз“ на којем је плесао са прелепом инжењеровом супругом. Машин је провео 15 година на терену у јужној Србији, затим је и умро, а Драга постала дворска дама краљице Наталије. Била је веома лепа и образована: говорила француски и немачки, свирала на клавиру, писала поезију, преводила – каже Марина Лукић.

Наставак...
Страница: 1 ... 202 203 204 205 206