Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 ... 202 203 204 205 206 ... 209

Милошевић је суштински поражен 9. марта а 5. октобар је био само оперативна завршница.
Вука и Даницу Драшковић сам ближе упознао 1981. године и то на честим сусретима код неуропсихијатра Веселина – Веска Савића, у његовом стану у Крушедолској улици, преко пута храма Светог Саве. Вука сам познавао и раније. Били смо и колеге, новинари, пре него што се он посветио књижевном послу.
Са извесном сентименталношћу се сећам тих окупљања код Веска Савића који је био спиритус агенс шароликог друштванцета. Разговори код њега углавном су се сводили на политичке теме и на коментаре о понашању или изјавама неких политичара. Када су, те године, избили немири на Косову, ти догађаји су постали незаобилазна тема. Код Веска је била нашла сигурно и топло људско уточиште и игуманија једног манастира са Косова. Могло би се рећи да су та окупљања у Крушедолској број 1а постепено прерасла у кружок који, додуше, није имао дефинисани циљ, али је зато у свакога од нас уливао снажно осећање за слободан разговор о свему. Једном смо разговарали о студентским демонстрацијама 1968. а Вук је следећег дана донео и показао нам своју кошуљу са траговима осушене крви од полицијских батина које је добио код Подвожњака. Тог тренутка сам у његовим очима спазио далеки сјај будућих догађаја и предосетио да ће баш тај млади човек бити весник промена у Србији. (...) ДАЉЕ

Кладовчанин Ранко Јаковљевић, сарадник Историјског архива у Неготину, пронашао је документ на основу кога се може закључити да је текстописац и композитор једне од најпопуларнијих српских песмама – „Тамо далеко” Ђорђе Маринковић, рођен у кладовачком селу Корбову, а да је преминуо пре три деценије у Паризу. Тамо је, доказује Јаковљевић, наш композитор Маринковић, готово потпуно заборављен у постојбини, стекао светску музичку славу, радећи и за чувену париску музичку издавачку кућу RCA.
Заборављено је и да му је у Паризу, пре осам деценија, признато и ауторско право за култну српску песму.
Право ауторства на „Тамо далеко” полагали су у Србији још неки композитори, а највећег претендента, Михајла Заставниковића, Маринковић је 1967, десет година пре смрти, лично демантовао. До тог демантија је управо дошао кладовачки истраживач Ранко Јаковљевић. Доказ је откривен у заоставштини Јована Јовановића из Кладова, некадашњег блиског Маринковићевог пријатеља. Поред других појединости из живота Ђорђа Маринковића, и овај документ биће ускоро објављен у зборнику „Баштиник“ Историјског архива у Неготину.

Наставак...

Изјава митрополита Амфилохија после седнице Светог синода у Пећкој патријаршији, да се комуникација са привременим органима власти на Косову и Метохији мора наставити ради опстанка српског народа и светиња на Космету, прети да унесе конфузију међу вернике и клир Рашко-призренске епархије, јер је у супротности са ранијом одлуком епископа Артемија.

Из Епархије рашко-призренске јуче су поручили да „сарадње са мисијом ЕУ и лажним шиптарским институцијама неће бити” и оптужили митрополита Амфилохија, грађанина друге државе, да се директно сврстао, не само против става надлежног епископа Артемија, него и владе и Скупштине Србије, који су безакону творевину насталу 17. фебруара отворено назвали „лажном државом”.
Дан пре одржавања седнице Светог синода у Пећкој патријаршији владика Артемије донео је одлуку у којој изричито наређује свештенству и монаштву своје епархије да прекине било какве контакте и комуникацију са „представницима нелегитимне и незаконите шиптарске власти Косова и Метохије, мисије ЕУ и државама које су признале независност Косова и Метохије”.

Наставак...

Свети архијерејски синод Српске православне цркве одржао је јуче у Пећкој патријаршији пету редовну седницу у овој години са које је упутио апел државама које су признале независност Косова и Метохије да преиспитају своју одлуку. Чланови Светог синода захтевају да државе које су признале Космет преиспитају своју одговорност за тај нелегални и насилнички потез којим се руше међународно право, Повеља Уједињених нација и Резолуција 1244, наводи се у саопштењу за јавност са седнице црквене владе.
„Несхватљиво је за здрав разум да на почетку 21. века један народ буде колективно кажњен најстрашнијом казном, и то без суда и образложења пресуде. Оваква једнострана и на силу наметнута решења знак су, у ствари, моралне располућености савремених носилаца правде, а не знак снаге, знак уздања у силу као крајњи метод разрешења људских конфликата, а не у Бога и божју и људску правду на којима свет почива”, наводи се у саопштењу.

Наставак...

Пoљскa прaвoслaвнa црквa je збoг jучeрaшњe oдлукe пoљскe влaдe дa признa нeзaвиснo Кoсoвo упутилa прoтeстнo писмo прeмиjeру Дoнaлду Туску и прeдсeднику Пoљскe Лeху Кaчињскoм, jaвљajу пoљски мeдиjи.
Пaтриjaрх Пoљскe прaвoслaвнe црквe, митрoпoлит вaршaвски, aрхиeпискoп Сaвa упутиo je и писмo сa изрaзимa сoлидaрнoсти пaтриjaрху Српскe прaвoслaвнe црквe Пaвлу у кojeм je пoдсeтиo дa je Кoсoвo кoлeвкa српскe држaвнoсти и прaвoслaвљa.
Пoљскa прaвoслaвнa црквa oргaнизoвaлa je jучe у Бjaлистoку нa истoку зeмљe и у oблaстимa гдe je нajвeћa кoнцeнтрaциja прaвoслaвних вeрникa мoлитвe зa мир нa Бaлкaну.
Пoрукa пoдршкe митрoпoлитa Христoфoрa српскoм нaрoду
Митрoпoлит Чeшких зeмaљa и Слoвaчкe блaжeњejши гoспoдин Христoфoр упутиo je Српскoj прaвoслaвнoj цркви, нaрoду и пaтриjaрху Пaвлу писмo пoдршкe пoвoдoм jeднoстрaнoг прoглaшeњa нeзaвиснoсти Кoсoвa, у кoмe истичe дa je тaj чин нeзaкoнит и нeпрaвeдaн, oбjaвљeнo je нa сajту СПЦ.

Наставак...

У пуној српској православној цркви светих апостола Петра и Павла у Москви данас је служен молебан за спас и заштиту многострадалног српског народа на Косову и Метохији.
Служећи молебан, настојатељ Патријаршијског подворја Српске православне цркве у Москви, епископ моравички Антоније (Пантелић) истакао да се Русија и њен председник Владимир Путин у ова тешка времена показују међу правим пријатељима српског народа.
„Међу правим пријатељима су Руска Федерација, са председником Владимиром Путином на челу, који нас је у нашим страдањима, уз владу Русије, подржавао и подржава”, рекао је епископ Антоније.
Он је, истовремено, захвалио на подршци и Московској патријаршији и руском патријарху Алексију Други, који је недавно у Стразбуру пред посланицима Савета Европе рекао истину о догађајима на Косову.

Наставак...

Поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI „оштро је осудио Вашингтон и Брисел“ поводом признавања у Приштини прокламоване независности покрајине Косово. Сажето, ово је суштина појашњења ватиканског портпарола, патера Федерика Ломбардинија, издатог поводом пријема амбасадора Србије при Светој столици Владете Јанковића и предаје акредитива.
Патер Ломбардини је истакао, како извештава аустријска апостолска агенција Римокатоличке цркве „Катпрес“: „Света столица се одвајкада залагала за принцип да је недопустиво, било коме, било шта силом наметати. Алтернатива је да се (и даље) подстичу директни преговори између Београда и Приштине, да се очекивања и жеље свих укључених поштују...”
Како светске агенције преносе, неколицина под назнаком „хитно“, „папа је позвао две стране да наставе да траже решења која би допринела међусобном респекту и помирењу.“

Наставак...

После 96 година, Србија ће на Олимпијским играма поново наступати под својом заставом. Први и последњи пут то се догодило на Олимпијади у Стокхолму 1912. године. Један од чланова наше екипе тада је био и Душан Милошевић из Страгара. Тим поводом јуче су у овом месту боравили представници Олимпијског комитета Србије.
Иначе, Милошевићев наступ у Стокхолму остао је у сенци чудних околности, до јуче непознатих широј јавности, о чему смо чули од професора физичке културе Зорана Рајића, иначе Душановог земљака, који ће о животном путу олимпијца из Страгара објавити књигу:
 – Лично сам га познавао, а причу је више пута казивао мом деди Јовану Рајићу. Ево како је то било... На Олимпијади у Стокхолму 1912. Душан Милошевић се такмичио у трци на 100 метара. У осмој групи у предтакмичењу био је трећи и, са резултатом 11,6 секунди, ушао је у финале. Међутим, уочи трке, члан мађарске екипе Србин Марко Јанковић ставио му је креч у храну и он добије тровање. Биће да су Американци и Немци, кад су видели да ће једно чобанче из Шумадије да им помрси конце, одлучили да га елиминишу. А Марко Јанковић је био Душанов добар друг. Њихови очеви су се познавали, били су официри и чак једно време службовали у истој јединици у Београду. Продао се Марко за шаку долара... – каже Зоран Рајић и наставља:

Наставак...

Српскa књижевнa задругa је крајем новембра прошле године упутила писмо Секретаријату за културу Скупштине града Београда, у којем предлаже постављање три-спомен обележја великом српском песнику, књижевнику и академику Стевану Раичковићу који је преминуо о Ђурђевдану 2007. године. СКЗ предлаже да се поставe „песникова клупа на Славији”, биста на Калемегдану и спомен-плоча на згради у којој је живео.
У српској књижевности 20. века, каже се у образложењу предлога, Раичковић спада међу највеће песнике. Његово име одавно је на листи коју чине Дучић, Ракић, Црњански, Десанка, Попа, Миљковић...
Познато је да је Раичковић рођен 1928. године и да је од ране младости живео у Београду, где је радио, најпре у Радио Београду, потом као уредник у издавачком предузећу „Просвета”. Његова адреса била је Улица Светог Саве 19, а Славија – омиљено и свакодневно место сусрета и предаха.
У Српској књижевној задрузи, „Просвети”, Нолиту, Матици српској објавио је своје најпознатије песничке књиге, које су, једна за другом, постајале важни датуми у историји савремене српске књижевности: „Песма тишине” (1952), „Балада о предвечерју” (1955), „Касно лето” (1958), „Тиса” (1961), „Камена успаванка” (1963), „Стихови” (1964), „Пролази реком лађа” (1967), „Варке” (1967), „Записи о Црном Владимиру” (1971), „Случајни мемоари” (1978), „Точак за мучење” (1981).

Наставак...

Када је специјалним камионом из Београда, 26. августа 2004. године, у Добрун код Вишеграда стигао тек изливени споменик вожду Карађорђу Петровићу, новинари и фоторепортери очекивали су његово спектакуларно постављање на брду изнад овдашњег манастира, одмах до монументалног белог крста. Јер, овај споменик, тежи од 1,5 тоне, изливен у бронзи у београдској уметничкој радионици „Браћа Радовић”, висине 4,5 метара, требало је да подигне војни хеликоптер, који је за ту прилику специјално долетео из Бањалуке.
У манастирској порти, уз раднике који су приводили крају уређење објеката за велики народни сабор којим је обележена 200. годишњица од Првог српског устанка, другог дана Мале госпојине, 29. августа, дошао је велики број новинара и фоторепортера, верника, и знатижељника. Сви су хтели да виде „повратак” Карађорђа у добрунски манастир након 200 година.Међутим, после неуспелог покушаја, пилоти хеликоптера су одустали. Тада се од пилота могло чути „да је Вождов споменик исувише тежак и да у ваздуху неконтролисано вибрира”. А због температуре ваздуха око 35 степени Целзијусових и прегрејаног мотора, морали су да одустану од овог ризичног подухвата, вративши Вождов споменик на магистрални пут.

Наставак...
Страница: 1 ... 202 203 204 205 206 ... 209