Дешавања

Христовог страдања

Велики четвртак спада међу најважније дане Велике, односно Страдалне недеље, током које се, према хришћанском учењу, одвијају догађаји који означавају почетак и крај Христовог страдања, као и завршетак његове земаљске мисије спасења људи.

На Велики четвртак обележавају се четири важна догађаја - свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и Јудина издаја сина Божијег,.

Приликом Тајне вечере установљена је Света Тајна Причешћа.

У обраћању немачком народу 6. априла 1941. Адолф Хитлер је истакао да је рат оправдан и зато што су Београд и Срби стајали иза Сарајевског атентата. Београд није био циљ само као престоница Југославије већ и као највећи српски град. Осам деценија касније, имамо прилику да видимо део наше историје кроз објектив непознатог мађарског војника, чије су фотографије срушеног Београда сачуване у мађарској дигиталној фото-архиви „Fortepan“

У недељу шестог априла Београду је предвиђано лепо пролећно време и ведро небо. Престоница Краљевине Југославије пулсирала је животом. Сви су планирали да ураде понешто тога дана.

Бан Иван Шубашић заказао је састанке са низом владиних министара. Београдски новинари помно су преко телеграфа ишчекивали најсвежије вести о ратним дешавањима на Медитерану. Управник града Драгомир Дринчић радосно је ишчекивао први дан пензије.

Много тога је требало да се догоди у Београду тога дана. У седам часова, хармоником и својим дубоким гласом, народни певач Бора Јањић желео је да преко таласа Радио Београда улепша јутро суграђанима. Слушаоци су потом очекивали да започне директан пренос службе из Саборне цркве.

Око поднева власница гарсоњере у Таковској 11 планирала је сусрет са заинтересованим закупцима. За петнаест часова Позориште на Врачару најавило је представу ДР, представивши је као „комад неумрлог комедиографа“.

На другом крају града, у исто време, очекиван је скуп Удружења ликовних уметника у Павиљону Цвијете Зузорић. У шеснаест часова Виниа Габаја и Бенко Пинто намеравали су да ступе у брак.

А кривица да се оправда притисак

Студенти у блокади саопштили су данас, коментаришући потезе власти након смрти студенткиње Филозофског факултета у Београду, да се трагедија користи како би се креирала кривица, кривица како би се оправдао притисак, а притисак како би се „сломила заједница“.

„Од трагедије, преко медијског обликовања, до институционалне силе, редослед је јасан. Трагедија се користи да се креира кривица. Кривица да се оправда притисак. Притисак да се сломи заједница. Али заједница није сломљена. Овај процес се не завршава онда када притисак достигне врхунац. Крај је када ми кажемо да је крај“, навели су студенти у саопштењу на друштвеним мрежама.

Александра Вучића

Прошли су још једни локални избори. Овог пута се гласало у десет локалних самоуправа у којима право гласа има око четири одсто гласачког тела. У складу са устаљеном праксом и овога пута је режим Александра Вучића од избора за људе које грађани сматрају најподобнијим за решавање комуналних проблема направио лажни бој за опстанак Србије и српства. И овога пута је била упрегнута читава државна и партијска машинерија: министри и паравојне СНС формације, грађевинске машине, службене лимузине и џипови, поткупљивало се и застрашивало, режимски медији су недељама пре отварања гласачких места грмели и сејали лажи и клевете.

Док број становника Србије опада, број грађана који одлазе у земље Европске уније расте, па се за 11 година готово удвостручио и њихов проценат у популацији Србије. Највише људи из Србије у земље ЕУ одлази због посла, најчешће у Хрватску и Немачку, док је Словенија последњих година главна дестинација за оне који одлазе на школовање, показују подаци Еуростата. Укупно, према званичним подацима, од 2013. до 2024. године године у ЕУ је емигрирало 494.048 грађана Србије.

26 дана пре календарског пролећа

Двадесети је март и званично нам је стигло пролеће. 

Али ове године услед натпросечно топлог времена, недељама пре 20. марта, широм Србије већ смо отворили сезону сладоледа и попили прве кафе и лимунаде у отвореним баштама кафића.

То је сценарио који се понавља из године у годину - годинама уназад.

Међутим, да ли су све то само субјективни утисци или нам пролеће заиста долази раније него што би требало? И ако је тако, колико пролеће стварно порани?

Страдање Срба, слика Европе у 21. веку

Те 2004. године деца сведоци, данас угледни историчари млађе генерације. Памте запаљене куће, сузе прогнаних и очи без наде. Кажу, сећања су болна, иста као и пре 22. године. Историчар Марко Марковић и докторанд историјских наука Немања Димитријевић поручују да су догађаји од 17. до 19. марта били и "слика" међународне заједнице на КиМ и да су драматично утицали на судбину српске заједнице на Косову и Метохији.

УНЕСКО је потврдио да су најмање четири културне и историјске знаменитости оштећене у нападима на Иран. У Украјини је оштећено више од 500 знаменитости

Најмање четири културне и историјске знаменитости оштећене су у нападима на Иран, потврдио је УНЕСКО.

Ви сте млад човек. Ја вам кажем, гледајте у будућност. Гледајте у будућност и тамо ћемо се састати ви и ја. Пошто ја имам намеру да још живим у будућности, један је од најпознатијих цитата Зорана Ђинђића, изговорен на трибини „Србија на добром путу“, 31. маја 2002. године, у Новом Пазару.

Две публике или једно друштво

Како је могуће да готово сваки четврти грађанин Хрватске оде у биоскоп да погледа филм о браку Србина и Хрватице, док истовремено стотине хиљада људи одлазе на концерт Марка Перковића Томпсона?

Филм „Свадба” Игора Шерегија у рекордном року постао је најгледанији наслов у хрватским биоскопима, са распродатим пројекцијама и готово милион гледалаца у прве три седмице.