Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Преминуо је 16. августа 1921. године, краљ Србије од 1903. до 1918. и затим до смрти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; његова владавина обележена је развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним развојем, културним напретком и слободом штампе каква у Србији није постојала ни пре ни после њега. Током владавине "његовог величанства светог старца", како су га називали у Француској, ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а под његовим жезлом Србија је била Пијемонт слободе, идеал уставног уређења и жариште напретка у том делу Европе. После збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића (Карађорђев син), живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је за изузетну храброст одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу. Под именом Петар Мркоњић, у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља. У народу - који га је најчешће називао чика Пера - је уживао огромно поштовање због изузетног поштења и крајње скромног начина живота. У балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а с власти се повукао 1914, у корист сина Александра, који је у његово име владао као регент. У Првом светском рату 1915, са српском војском прошао је голготу током повлачења преко Албаније. Превео је на српски спис "О слободи" енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

Мркоњић Град
Насеље је настало 1593. године, када је ту подигао свој вакуф (задужбину) кизлар-ага Ђукановић (у народу познат као Крзлар-ага) пореклом из оближњих Котлина, из породице Ђукановића. Он је узет као "данак у крви", а када је одвођен у Цариград овде су војници убили његовог оца. Крзлар-ага је саградио џамију, 24 дућана, мусафирхану, хамам, пекару, мектеб и водовод, за који је вода доведена са планине Лисине. Посебном вакуфнамом (који се чувао у Земаљском музеју у Сарајеву) оставио је 690.000 акчи за унапређење трговине и занатства и за издржавање мусафирхане у којој је сваки путник (и његов коњ) могао бити гост 24 часа.
Место је првобитно названо Јениџе касаба - Нови град. Касније добија име Варцарев Вакуф, затим Варцар-вакуф, а 1925. године име је промењено у Мркоњић Град, у знак сећања на Петра I Карађорђевића који је, као Петар Мркоњић, учествовао у босанско-херцеговачком устанку 1875. године.