Током ратова изгубио се траг крсту, а касније, када је поново нађен, његове делове су узимали спретни верници у нади да имају велику моћ пошто су направљени од светог дрвета. Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.
О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе. Јесењи Крстовдан пада 27. септембра и тога дана се према древним обичајима бере и посвећује босиљак. На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења 18. јануара, по предању се укрштају ветрови.
У цркви се тог дана крст ставља у воду, и ако се вода смрзне очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити "оскудна и болешљива".
Народни обичаји
На Косову се Крстовдан уочи Богојављења назива Нетка, и тада је обичај да сви пробају од сваког јела које је остало од Бадње вечери. На јесењи Крстовдан бере се и посвећује босиљак. Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остаје докле ко може.
У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.