Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Поводом 50 година од смрти Исидоре Секулић, Библиотека града Београда организује изложбу. Посетиоци ће имати прилику да упознају живот и стваралаштво велике српске књижевнице.
У "Галерији Атријум",  поред докумената, писама, разгледница, рукописа, књига, посетиоци ће моћи да чују и глас Секулићеве, чији је снимак позајмљен из Радио Београда.
Аутор изложбе и каталога је библиотекар саветник у Библиотеци града Београда Олга Красић-Марјановић.
Изложба ће бити отворена до 9. децембра.
Исидора Секулић је била председница Удружења писаца Србије, оснивач, почасни председник и секретар Српског ПЕН-а, почасни члан Српске књижевне задруге и Матице српске, сарадница 33 новина и часописа.
Најобразованија Српкиња свога времена.
Исидора Секулић рођена је 16. фебруара 1877. године у бачком селу Мошорину код Жабља. Школовала се у Новом Саду (виша девојачка школа), Сомбору (Српска препарандија) и Будимпешти (Педагогијум). Радила је као наставница.

Посвећена лепоти смислене речи књижевница Исидора Секулић, стекла је уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена.
Исидора Секулић је као писац, преводилац и тумач књижевних дела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог уметничког израза. Била је зналац више језика и познавалац многих култура и подручја уметничког изражавања, сматрајући говор и језик културном смотром народа.
Отишла је у пензију 1931. године. Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1939. године, а за редовног члана Српске академије наука 14. новембра 1950. године.
Умрла је 1958. године у Београду.
Дела Исидоре Секулић
Сапутници, (1913) - приповедна врста интимног дневника, Писма из Норвешке (1914) - путопис, Ђакон Богородичине цркве (1920) - роман, Аналитички тренуци и Теме (1941) - есеји, Књига дубоке оданости Његошу (1951), Говор и језик културна смотра народа (1956).
РТС