Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Међународни дан несталих обележен је у Београду окупљањем које је организовала Координација српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије. Од државних органа затражено да саграде споменик људима несталим у ратовима.
Овај дан је установљен пре 25 година у знак сећања на жртве ратова, злочина против човечности, или кршења људских права, чија је судбина непозната.
Први пут ове године, у Београду није било протестне шетње, већ је на Тргу Николе Пашића одржан скуп с поруком "Дајте нам место где ћемо нашим најмилијима полагати цвеће".
Чланови породица несталих положили су руже на импровизовану спомен плочу с натписом "У спомен жртвама страдалим у ратовима 1999-2000. године на простору бивше Југославије".
Председница Удружења породица заробљених и несталих из Републике Српске Милијана Бојић истакла је да би за земље региона један од услова за чланство у Европској унији требало да буде и решавање судбине несталих у ратним сукобима.
"Бројка од 17.000 несталих од којих је око 5.000 Срба заиста их обавезује на један такав услов. Не може се преко масовних гробница у Европску унију", навела је Бојић.

Један од циљева обележавања Међуанродног дана несталих је и да се сви они који имају било какве информације о несталима са простора бивше Југославије о томе обавесте породице.
Председник Удружења породица киднапованих и убијених Симо Спасић оценио је да да би пред хашким Трибуналом требало да одговарају "албанске војсковође" одговорне за нестанак око 500 Срба са Косова чија судбина још није позната.
Према подацима српских удружења, 17 година од почетка ратова у региону, још се трага за 4.800 несталих Срба. Од тога је 1.500 несталих у БиХ, 2.380 у Хрватској, 550 несталих на Косову и Метохији и око 400 српских војника и официра бивше ЈНА несталих током 1991/1992. године.
На западном Балкану, где је у оружаним сукобима деведесетих година нестало 34.000 особа, судбина половине је решена, било да су пронађени живи или путем идентификације посмртних остатака.
Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) саопштио је да се и даље трага за укупно 16.713 несталих. Од тог броја, 12.407 несталих је из БиХ, док је решена судбина 9.994.
Према подацима националног црвеног крста у Хрватској се још не зна судбина 2.368 људи, а решено је 3.518 случајева. На Косову и Метохији има 1.938 несталих, а расветљена је судбина 4.059 особа.
У последњих годину дана, решено је само 1. 000 случајева несталих, што је за 500 мање него претходне године, па је МКЦК изразио "дубоко забринут због спорости којом се овај проблем решава".
Шеф делегације МКЦК у Србији Пол Анри Арни је упозорио да су "власти у обавези да дају одговоре породицама које већ предуго чекају да се утврди шта се догодило њиховим најближим и апеловао да пруже пуну подршку активностима институција и органа који трагају за несталим.
Колико је несталих особа у свету, немогуће је утврдити, јер многе владе не признају да у њиховој земљи постоје присилно нестајање људи и тајно заточеништво зато што то представља тешко кршење људских права и међународног хуманитарног права у случају оружаних сукоба.
Радна група за присилно нестале Канцеларија високог комесара УН за људска права регистровала је 2007. године око 46.000 случајева несталих под непознатим околностима, али се сматра да је њихов број много већи.
Идеја за обележавање Међународног дана несталих потекла је од Федерације удружења рођака заточених и несталих која је основана 1981. у Костарики и делује против тајног затварања и насилног нестајања у државама Латинске Америке.
Генерална скупштина УН је на иницијативу Међународне коалиција против присилног нестајања у децембру 2006. године усвојила Конвенцију за заштиту свих особа од присилних нестанака, коју још није потписала ни једна од држава насталих приликом насилног разбијања бивше Југославије.
РТС