Тада започиње његов импресионистички период из кога потичу његова најбоља остварења. После Другог светског рата са Петром Лубардом оснива и ради у Уметничкој школи на Цетињу, да би се 1949. године вратио у Београд где је именован за мајстора-сликара и поверена му је мајсторска радионица као професору на Ликовној академији у Београду.
Тада започиње његова нова фаза у којој се на махове појављује експресионистичка нота. Слике носе печат медитеранског поднебља са сунцем и морем. Слика мртве природе са раковима, птице, посуде са воћем, рибе и мреже, људе и море.
Излагао је у земљи и иностранству и носилац је значајног броја међународних и домаћих награда и признања. Био је редован члан Српске академије наука и уметности. Одликован је орденом Легије части.
Умро је у Београду 1967. године.
Поштен, савестан, упоран, тежио је идеалном у животу и у сликарству. Могуће да је због тога дуго радио слику, за коју је претходно правио безброј скица. Никада није био сликом задовољан до краја. Ипак плени импозантан број његових дела међу којима се, поред слика, налазе плакати, мозаици и фреске.
На слици - Мило Милуновић: Плодови мора, 1954, темпера на платну, 216 x 159 цм