Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Хришћанска војска под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, српским народним песмама познатог као Сибињанин Јанко, у одлучујућој бици, у којој су се посебно истакли српски одреди, 22. јула 1456. године, потукла је Турке који су опколили Београд.
Преживело је око 150.000 Турака под вођством султана Мехмеда II Освајача и дан после битке, у којој је рањен и сам султан, одустали су од опсаде града који су уз Србе бранили и немачки, угарски и пољски крсташи.
На слици - Камен у Калемегданском парку на месту где су хришћанске снаге победиле Турке

Први циљ Турака је био Београд. Хуњади је одмах кренуо за Београд (Нáндорфехéрвáр) и спремао се за одбрану против Турака. Кампању је спремио о свом трошку, опремио град за одбрану и команду оставио свом шураку Михаљу Силађију (Михáлy Сзилáгyи) и свом старијем сину Ласлу Хуњадију (Лáсзлó Хунyади), док је он у међувремену отишао да спреми флоту од две стотине бродова. Хуњади је своју војску овај пут скупио као за „бити или не бити“. Хришћани са свих страна, предвођени славним проповедником Иваном Капистраном, са и без оружја, су се скупили да би заједничким снагама одбили пошаст са истока.
Битка на Дунаву се одиграла 14. јула 1456. године, и мађарске снаге су тешко поразиле турску флоту. Такође су се низали успеси на копну и Хуњади је разбио Турке (21, 22. јул 1456.). Један смео испад из Београда завршио се освајањем турске артиљерије и пљачком султановог логора. И сам Мехмед се лично на челу своје пратње упустио у битку, али је, када је рањен у бедро, наредио повлачење. Са овом победом Јанош Хуњади је обезбедио мир на југоисточним границама Угарске у наредних 70 година.
У току припрема за ову битку и за време њеног трајања, папа Калист III је наредио да сваког дана црквена звона у подне позивају све вернике да се моле за победу хришћана против турске најезде. Од тог времена, пошто папа никада није повукао наредбу, оглашавају се подневна звона на свим хришћанским црквама.
Три недеље после победе, као последица великог броја несахрањених тела у околини Београда, избила је куга у кампу Хуњадијеве војске. Хуњади је умро 11. августа 1456. године у Земуну (или Илоку?), а недуго за њим и његов саборац Јован Капистран. Доцније су његови остаци сахрањен је у катедрали у Столном Београду, поред старијег брата.
ВикипедијА