Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Преминуо је у Београду 21. јула 1985. године, (рођен је у Зајечару 11. маја 1933.) По очевој жељи уписао је право у Београду, затим студирао и на Архитектонском и Филолошком факултету; упоредо је опробао глумачке могућносту у КУД “Иво Лола Рибар”, затим уписао и поступно апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио И телевизију, где је започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962-1968), у коме испрва наступа у мање значајним представама.
Године 1964.-те, због одустајања Љ. Тадића, Радмиловић ускаче у насловну улогу у КРАЉУ ИБИЈУ, A. Jarryja (на сцени Атељеа 212), представи коју претвара - разоткривајући посебну и оригиналну глумачку надареност - у тријумф импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији и др.)

У “своју сцену” која ће трајати (заједно с каснијим РАДОВАНОМ III, Д. Ковачевића) две деценије. Иако је остварио низ успелих улога у позоришту (стални је члан Атељеа 212 од 1968. године до смрти), на филму, телевизији и естради, све су оне остале у сени “улоге живота” у КРАЉУ ИБИЈУ, (чак и кад се ради о бриљантном остварењу - улози Молијера у истоименом комаду М:А: Булгакова, за коју је награђен Октобарском наградом града Београда).
На филму је дебитовао 1962 године (ЧУДНА ДЕВОЈКА, Ј. Живановића) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима ГЛИНЕНИ ГОЛУБ (Т. Јанић, 1966), РАМ ЗА СЛИКУ МОЈЕ ДРАГЕ (М. Идризовић, 1968), ПОГЛЕД У НОЋ (Н. Стојановић, 1968), ПАВИЉОН ВИ (Л. Пинтилие, 1978), СРЕЋНА ПОРОДИЦА (Г. Михић, 1980). Неколико дана пред смрт примио је, у болничкој постељи, Седмојулску награду СР Србије.
Годишњица смрти Зорана Радмиловића
Глумио у филмовима... ВИДИ