Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 6. јула 1855. године, учесник свих ратова које је Србија водила од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа у Првом светском рату.
Војно образовање стекао је у Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду предавао је од 1898. до 1904. стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878, успешно је командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу. Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан, и то због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића.
Због војно-политичке ситуације у којој се Србија нашла после аустроугаске анексије Босне и Херцеговине, активиран је 1909, на захтев начелника Главног генералштаба - војводе Радомира Путника, и постављен за његовог помоћника.

У Првом балканском рату, показао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У балканским ратовима и на почетку Првог светског рата, био је помоћник начелника штаба Врховне команде.
На сопствену молбу, 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије, која је запала у веома тешку ситуацију. Повративши јој пољуљани морал, успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, у којој је 300.000 аустроугарских агресорских војника до ногу потукла српска војска од 120.000 бораца, јединствен је пример у историји ратова који сведочи о томе да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко време може реорганизовати, прећи у контраофанзиву и непријатељу нанети одлучујући пораз, због чега се и данас изучава на војним академијама широм света.
За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду, Живојин Мишић унапређен је у чин војводе. Приликом повлачења српске војске 1915, операције Прве армије знатно су помогле српској Врховној команди да осујети план опкољавања српске војске, план који је припремио немачки фелдмаршал Фон Макензен.
Као начелник штаба Врховне команде српске војске, Живојин Мишић руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом ураганском офанзивом српске војске, одлучујуће доприневши одбацивању захтева савезничке команде да Прва армија под командом Петра Бојовића обустави напредовање, јер се одвојила од главнине савезничких снага на ризичну удаљеност од 200 километара.
Написао је више војних дела, укључујући "Стратегију", издату 1907. године.
На слици -Живојин Мишић (као поручник) са мајком