Међутим, број захтева је сада ипак отприлике двоструко мањи него у истом периоду прошле године, када су аеродроми били главна улазна тачка за азиланте.

Америчка унутрашња безбедност саопштила је прошлог месеца да укида привремени статус за 532 хиљаде људи из Кубе, Хаитија, Никарагве и Венецуеле, који су у земљу дошли о свом трошку, уз финансијско спонзорство. Тај статус им се завршава 24. априла.

У августу се, пак, укида привремени заштићени статус за још преко милион миграната, поново из Венецуеле и Хаитија.

Канадско-амерички споразум о безбедној трећој земљи захтева да мигранти затраже азил у првој земљи у коју стигну, што значи да не могу да дођу до САД-а, а потом да траже азил у Канади. Изузеци обухватају особе које имају члана породице у Канади, малолетнике без пратње, или било кога ко илегално пређе и крије се у Канади две недеље пре него што затражи азил.

Ово питање појавило се и у предизборним кампањама. Занимљиво је да нови лидер либерала Марк Карни, за разлику од свог претходника Џастина Трудоа, не одобрава тражење азила особама које су напустиле САД. Лидер конзервативаца Пјер Поливр окривио је либерале за оно што је назвао покварени имиграциони систем, и заложио се да онима, који су заиста угрожени у иностранству, треба дозволити да остану.

Новине Торонто

Asylum seekers go to Canada as U.S. aims to end migrants’ protected status