Према јеванђељском предању, Христос је стигао у Витанију четири дана после смрти Лазареве, оживео га и дигао из гроба, па је тај празник познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног. У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих верника.

Васкрсење Лазарево наљутило је првосвештенике и, како каже јеванђеље, непосредан је повод за одлуку јудејске скупштине о погубљењу Спаситеља.

Православни верници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону Цркве, почиње службама бдења у предвечерје Цветне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.

Врбица је за православне хришћане празник дечије радости, јер је Христос полазећи у Јерусалим рекао: 

"Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско".

Тог дана се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља благосиљање врбе. На тај празник се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Овим цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани.

Врбове гране, које се затим деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

РТРС