У тродневној ескалацији насиља косовских Албанаца над Србима, које је престало 19. марта 2004. године, убијено је 31 лице, 800 повређено, спаљено више од хиљаду српских кућа и уништена 31 црква и манастир. Погром се одиграо пред очима војне и цивилне мисије УН на Косову и Метохији, оличених у КФОР-у и УНМИК-у. У то доба на Косову и Метохији било 38.000 војника КФОР-а из 39 земаља, као и 8.000 полицајаца УН из 52 земље. КФОР и УНМИК су после објавили да су за насиље и убиства оптужена 242 лица, углавном Албанац, а 157 је предато судијама за прекршаје.
Ипак, само мали број њих изведен је пред лице правде и осуђен. Као и много пута до тада, организатори су остали ван домашаја закона.
У мартовском етничком насиљу Албанаца над Србима било је повређено више од 40 припадника КФОР, 65 припадника међународне УНМИК полиције, као и 58 припадника Косовске полицијске службе. Убијено је и 18 Албанаца углавном од ватре снајпериста КФОР-а, који су пуцали на оне који су јавно носили и употребљавали ватрено оружје.
Последице мартовског насиља никада нису саниране, а најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без српског становништва.
Ни пет одсто тада протераних Срба није се вратило у своја места.
Све је почело сензационалистичким, тенденциозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских, а онда и штампаних медија о утапању два албанска дечака 16. марта у реци Ибар, код села Чабра у општини Зубин Поток, на сејерозападу Косова и Метохије, за шта су лажно оптужени Срби.
Агенције
Ауторска права Радио Оаза 2025