Умро је 28. јуна 1977. године, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства.
Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену. Почео је са сензибилним реалистичким портретима и мртвим природама, затим, у социјално ангажованој фази, допирао до духовите гротеске у сликању деформисаности грађанског менталитета, у интимистичкој фази, стављао нагласак на чисту ликовност, а потом је истраживао везе науке и уметности и изворе ликовног изражавања, при чему је имао додирне тачке с надреализмом, апстрактним сликарством и дадаизмом.
У последњој фази, примењивао је технику колажа, стварајући луцидном маштовитом комбинаториком неочекиване надстварне визије у које је преводио поетско-филозофска размишљања о природи човека и космоса.
Мала изложба радова Ивана Табаковића