Умро је 28. јуна 1874. године, чије је дело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно одупрли Отоманском царству.
Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног места. Каријеру је почео као официр 1837. и био први старешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је после абдицирања кнеза Милоша 1839, морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину, од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску.