У Епивату је проживела још две године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу.

Упокојила се у 11. веку и на њеном гробу почела су се дешавати разна чуда, најчешће излечења. Њене чудотворне мошти пренесене су у Цариград.

Бугарски цар Асен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однео у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави.

Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и местом ходочашћа, не само за православне, већ за све који верују у њену моћ исцељења.

На икони је Света мати Параскева представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.

Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена. Велики број лековитих извора носи име Свете Петке, а један од њих, са чудотворном и лековитом водом налази се у Београду, на Калемегданској тврђави, месту где су њене мошти дуго почивале.

Света Петка је заштитница и капеле на Калемегдану, где се сваке године, после литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке. 

Срна