Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 18. јуна 1853. године, романтичарски лирски песник младости, љубави и патриотског заноса. Као одушевљени присталица језичке реформе Вука Караџића, први је почео да пева на народном језику и у духу српске народне поезије, означујући песничким слободама продор у нову епоху. Песме су му пуне ведрине, виталности, враголанске жудње и уживања у природи, али је у некима предосетио сопствену рану смрт.
Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, где је студирао права и медицину и ушао у најужи круг Караџићевих присталица и пријатеља. Младост је провео у Сремским Карловцима, чије су лепоте, посебно узвишење Стражилово, постале његова лирска инспирација.
У најпознатијој песми, "Ђачки растанак", опевао је Карловце и младалачке радости, дубину и мисаоност исказао је у песми "Туга и опомена", а противнике Вукових реформи исмејао у сатиричној песми "Пут".
Његови посмртни остаци су 1883. пренети из Беча и сахрањени на Стражилову.
Песме Бранка Радичевића