Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Први април се већ вековима обeлежава, али је његово порекло нејасно.

Историја збијања шала 1. априла је обавијена тајном - једни тумаче да се овај "народни празник" појавио крајем средњег века у Француској, други да је пренет са Истока а трећи да вуче корене из старог Рима.

Пoшто су променили календар постављајући новогодишњи празник на почетак јануара уместо дотадашњег римског календара који је почињао крајем марта или почетком априла, ненамерно су фиксирали још један важан датум - 1. април. Будући да је свет, истина полако али сигурно, почео да следи нови календар, Французи су оне који су прослављали нову годину у пролеће називали "априлске луде". 

Тако је вековима, касније 1. април крајње спонтано постао и остао "дан глупана", "дан свих луда" и “дан шале и смеха".

Друга група теоретичара овај дан везују за много ранији историјски термин. Наиме, они тврде да је 1. април, као "дан свих луда и апсурда", постојао пре више хиљаду година код старих Римљана. Они су уз њега гозбом дочекивали не само Нову годину већ и пролеће и рађање природе. Трећи, углавном британски теоретичари баратају документима који говоре да је 1. април као датум и обичај пренет са Истока.

У сваком случају, на почетку обележавања 1. априла, људи широм света нису били тако "окрутни" као данас, па су се шале, досетке и гегови међу пријатељима и фамилијом првенствено односили на моменте типа "одвезана ти је пертла". Када би се шала откривала, насамареном би аутори говорили оно чувено "априлилили", или, у иностранству чешће "глупане!".

Према традицији у многим земљама, људи могу да другима приређују шале до поднева 1. априла, међутим, ако то раде после тог времена, онда и сами постају априлске луде.

Б92