Исус Христос, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човек, дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха, да би, затим, ускрсењем из мртвих победио смрт која је настала као последица греха.

Без ускрсења, као највећег догађаја васељене, како то наводе теолози, сама Христова жртва не би имала никаквог смисла, а хришћанство би била само једна лепа прича.

Ускрс има вишеструки значај, поред основног - победе над смрћу, он је и нада за живот будућега века и основа за поновни Христов долазак када ће Син Божији коначно уништити Сотону - извор зла, греха и смрти.

То је уједно и најстарији хришћански празник, који се празнује још од првих времена хришћанства. У црквеном календару нема стални, фиксни датум.

Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће бити други покретни верски празници.

На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се он празнује у прву недељу која долази иза пуног Месеца, а који се појављује после прве равнодневнице, с тим да то не може бити пре 4. априла, ни после 8. маја.

Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Ускрса примењују православне цркве односно цркве које су остале на ортодоксној, правоверној линији.

Римокатоличка црква је тај принцип напустила 1583. године, увела је одређене модификације у односу на принцип Никејског сабора, а то су прихватиле, тачније наследиле, протестантске заједнице.

Васкрс је празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење. 

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају јаја у црвено. 

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу.