Будући да је био присталица Вукових реформи, написао је алегорично-сатиричну песму Пут усмерену против старог језика. Први део песме исмева Вуковог највећег противника Јована Хаџића, док други део песме велича Вукову реформу.

Бранкова награда

Бранкова награда додељује се за најбољу прву песничку књигу на српском језику аутора до 29 година. Награду додељује Друштво књижевника Војводине. Једна је од најстаријих српских награда а додељује се у част песника Бранка Радичевића. Награда се састоји од уникатне дипломе, плакете и новчаног износа. Свечано уручење се последњих година одржава у оквиру Међународног новосадског књижевног фестивала, на Тргу младенаца у Новом Саду.

Бранково коло

Бранково коло представља манифестацију која и данас чува успомену на нашег великог песника Бранка Радичевића и његово дело. Одржава се сваке године у месецу септембру у Новом Саду, Сремским Карловцима и на Стражилову. Сачињена је од песничких, књижевних, сценских, драмских, музичких и других програма. На овој манифестацији се сваке године додељују три награде, међународна - Бранко Радичевић, и наше - Печат вароши сремскокарловачке и Стражилово. Током година стекла је велики углед и сматра се најбољом манифестацијом тог типа код нас.

По Бранку Радичевићу се зову тргови у Сремским Карловцима и Земуну, основна школа у Врању, основна школа и улица у Панчеву, као и основна школа у Смедереву. Имао је подигнут споменик у Славонском Броду 1984. године  и две школе у Славонском Броду су биле по њему назване.

Стражилову је посветио своју познату песму Ђачки растанак, где је, већ опхрван туберкулозом, изразио је жељу да вечно почива на ово месту. Међутим, Радичевић је умро у Бечу 1853. године у својој 29. години, где је првобитно и сахрањен.

На тридесетогодишњицу смрти великог песника дат је подстицај да се његови остаци преместе у Сремске Карловце, на Стражилово. Бранково тело свечано је пренето из Беча на Стражилово 22. јуна 1883. године. 1885. године Карловчани су подигли и споменик достојан песника. Он је изведен по пројекту Светозара Ивачковића, а извео га је Италијан Петар Китузи из Дубровника. Грађевински камен за споменик допремљен из различитих крајева где је живео српски народ. По средини пирамиде на врху исцртан је крст, а испод њега су уклесане речи: „Бранку - српски народ”. У подножју споменика постављена је надгробна плоча, пренесена из Беча, са текстом:

Много хтео, много започео,

Час умрли, њега је омео!

Споменик је свечано откривен 27. септембра 1885. године уз присуство великог броја грађана и посланика Српског народно-црквеног сабора.

Током Другог светског рата усташе су разрушиле гроб, а поново је обновљен приликом стогодишњице Бранковог песништва.

Извор: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Бранко_Радичевић

http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=бранко_радичевић

Портрет Бранка Радичевића урадио Анастас Јовановић (на слици)

У Новом Саду свечано обележено 200 година од рођења Бранка Радичевића