Српска православна црква данас обележава празник преноса моштију Светог Георгија, у народу познат као Ђурђиц.
Свети Георгије, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године. Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
На православним иконама и средњовековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како - јашући на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем - убија аждају, која је симбол паганске вере.
На иконама за празник, Ђурђиц представља у стојећем ставу са копљем или мачем у руци. У православним манастирима Свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Свети Георгије је веома поштован у српском народу и слави се два пута годишње - 16. новембра као празник преноса моштију светитеља - Ђурђиц, и 6. маја, када се обележава дан његове смрти - Ђурђевдан.
Ђурђиц је слава или преслава многих породица и места, сматра се еснафском славом обућара и кројача. По народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови и ручни радови, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.
Означава почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана, 24. новембра.
Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута.
Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.
Пита професор права студента на испиту:
- Има ли муж право да отвори писмо адресирано на
његову жену?
Студент одговара:
- Право има, ал’ нема храбрости!
Ауторска права Радио Оаза 2024